Jedan od razloga za loše raspoloženje je što nismo u kontaktu sa svojom suštinom, ili malo poetskije rečeno: što ne sledimo svoje srce. Kada radimo stvari za koje mislimo da iz nekog razloga trebamo ili moramo, nakon toga se obično osećamo umorno i nezadovoljno, razdražljivi smo i brzo se naljutimo. A što je najinteresantnije, najčešće ne dobijemo to zašta se “prodajenmo”.
Kada kažemo:
“Ma, pozvan/a sam na taj prijem/zabavu/rođendan, ne ide mi se, ali tamo mogu da upoznam ljude i ostvarim nove veze i poznanstva koje će mi koristiti:
- za posao,
- za moj novi projekat
- da dobijem lakše kredit….”
“Ah, pozvala me je mama/tetka/prijatelj na ručak, a stvarno mi se ne ide. Ali kako da joj/mu kažem, znam da će da mi se naljuti! Uvek kada se ne odazovem njenom/njegovom pozivu posle se on/ona naljuti, stvarno nemam više živaca za te glupe svađe, bolje mi je da istrpim tu konvencionalnost i posle budem miran/mirna…”
“Želim da promenim posao koji radim, više me ne ispunjava i ne osećam se dobro. Imam ideje za nešto sasvim novo, ali sada nije momenat za rizike, jer:
- sadašnji posao mi daje sigurnost…
- imam porodicu, decu, oni su navikli na finansijsku stabilnost koju im pružam…
- momentalna ekonomska situacija u zemlji i svetu je jako loša, sada nije vreme za nove početke, čekaću malo stabilnija vremena…”
“Želim da prekinem emotivnu vezu, ali :
- plašim se kako će moj /dečko, moja devojka dalje bez mene. Sklon/a je depresijama, plašim se za njeno/njegovo zdravlje
- neznam kako ću nadalje sam/sama, ipak imamo i lepih momenata…”
“Odavno sam već nezadovoljan/a u braku, želeo/la bih da se razvedem, ali:
- imamo decu, to će biti udar za njih…
- toliko smo mnogo zajednički sa suprugom stvorili i sve je ispomešano šta je čije, tako da se plašim da ću razvodom dosta da izgubim…
- finansijski sam zavisna od supruga, strah me je da ne mogu sama da se finansijki snađem
- izgubiću status i položaj u društvu…”
Šta može da se uradi?
Kada se osetite tužno i neraspoloženo, posmatrajte to svoje osećanje, “uđite“ u njega. Nije ono neki neprijatelj od koga trebamo da se oslobodimo, pa odmah da tražimo i primenjujemo tehnike za oslobađanje od njega. Naravno, ponekad je dobro raspolagati sa “instant” tehnikama za prevazilaženje nekog neželjenog osećanja, jer nismo u mogućnosti da mu se posvetimo. Na primer: vozimo kola, na ispitu smo, na važnom sastanku itd… Tada samo kažemo sebi – u redu, evo ga došlo je osećanje tuge, besa, ljutnje…, razgledaću ga kasnije kada odvojim vreme za to, a sada se posvećujem ovome što trenutno radim.
Važno je da nakon nekog događaja koji je inicirao neprijatna osećanja u nama, odvojimo vreme i da se u miru posvetimo tom neželjenom osećanju. Jer, to nije nešto što nas je napalo, pa da se brže-bolje od njega oslobađamo. To osećanje isto tako nismo mi. Osećanja dolaze i prolaze. Ona su govor i poruke naše duše. Na nama je da te poruke otkrijemo.
Kako?
– Da u to osećanje zaista uđemo, da ga osetimo svim svojim bićem. Da ga ispoljimo na način koji nam u tom trenutku najviše odgovara, plačemo, vičemo, udaramo jastuke…
– a nakon toga, kada budemo u stanju da nismo “u” osećanju, već da možemo da ga posmatramo, tada da se upitamo:
-Koja se misao krije iza ovog osećanja?
-Koja su moja neispunjena očekivanja?
-Šta ja time dobijam kada se osećam tužno,besno, zlovoljno…?
Na ovo poslednje pitanje skoro uvek prviodgovor glasi:
“Pa naravno da ne dobijam ništa.”
Pogledajte malo dublje u sebe!
Možda ste to osećanje preuzeli od majke,oca, tetke…, jer su se oni u datim situacijama osećali i ponašali tako, možda je to način da dobijate pažnju i ljubav od drugih, a možda nešto sasvim drugo… Naravno, ako utvrdite da ste to osećanje preuzeli od nekoga od roditelja, to ne znači da sada budete ljuti na njih. I oni su samo ljudi, radili su šta su znali i mogli.
Kada otkrijete jedan od uzroka nekog Vašeg osećanja, to znači da ste osvestili neki automatizam kod sebe. A svaki trenutak u kome nešto osvestimo vodi ka jednom svesnijem životu i omogućava nam da svaki životni trenutak doživljavamo kao nešto novo i uzbudljivo. Počinjemo da se radujemo životu, onako bez razloga. Počinjemo češće da doživljavamo život kao “čudo”. Počinjemo sve više da živimo život “iz srca” i približavamo se sve više svojoj suštini. Otkrivamo svoju svrhu postojanja.
Prestajemo da radimo stvari zato što moramo ili trebamo. Počinju da se kidaju mnoge veze, prijatelji i rođaci nemogu da prihvate naše promene, dolazi do konflikta i svađa… Slede preispitivanja, razmišljanja, dolaze mnogobrojna pitanja… ali dolaze i novi ljudi u naš život, ljudi s kojima možemo da podelimo naša nova saznanja i iskustva.
Počinjemo da uživamo posmatrajući jedan cvet ili zalazak sunca ili zvezdano nebo. Počinje da isčezava dosada iz našeg života, nismo više u potrazi za interesantnim i uzbuđujućim doživljajima, jer svaki životni trenutak doživljavamo kao nov i uzbuđujući. Čak i svakodnevni trenuci počinju da nam bivaju
interesantni i da u svemu osećamo čudesnost života, čak i u radnjama kao što su pranje sudova, usisavanje, sređivanje fioka…
Jedan od najboljih načina za oslobađanje od potisnutih osećanja je Integrativno Disanje.