Hiprsenzibilni ljudi nose u sebi tri dela: Unutrašnju bebu, povezanost sa Univerzumom ( nevidljivim svetom, anđelima, kvantnim poljem…) i odraslo ja. (Ovo je struktura prema autoru Luca Rohleder). S obzirom da su rođeni preosetljivi (tanka i osetljiva koža, preosetljiva čula, neotpornost na spoljne nadražaje…) kod njih je sigurnost od presudnog značaja za preživljavanje. Zato još kao bebe mogu tragično da dožive situaciju u kojoj samo par minuta ostanu same, bez prisustva roditelja ili staraoca. Nije čudo što u mnogim “primitivnim” kulturama mame ili tate stalno nose bebe uz sebe, jer se tako beba u dodiru sa telom roditelja stalno oseća bezbednom i sigurnom. Ali u našoj zapadnoj “savremenoj” civilizaciji nije tako.
Zašto smo neraspoloženi i tužni
Jedan od razloga za loše raspoloženje je što nismo u kontaktu sa svojom suštinom, ili malo poetskije rečeno: što ne sledimo svoje srce. Kada radimo stvari za koje mislimo da iz nekog razloga trebamo ili moramo, nakon toga se obično osećamo umorno i nezadovoljno, razdražljivi smo i brzo se naljutimo. A što je najinteresantnije, najčešće ne dobijemo to zašta se “prodajenmo”.
Zašto mi zakon privlačenja ne deluje?
„Svakodnevno meditiram, vizueliziram i radim tačno sve korake Zakona privlačenja, a ipak mi se dešava stalno nešto drugo od očekivanog. Zašto?“