Postoje mnoge polemike oko ovog pitanja. Pogotovu se lome mišljenja da li njena popularnost negativno utiče na mlade i na njihove životne izbore.
Radi se o popularnoj estradnoj zvezdi, Ceci Ražnatović, koja je postala gotovo kult u Srbiji. Ima veliku publiku i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji. U Srbiji je nazivaju i „srpska majka“.
I dok je mnogi obožavaju, drugi je kritikuju.
Prvo sam malo pročešljala internet, a zatim stoji i moje lično mišljenje.
Evo šta sam našla na internetu:
„Fenomen u kojem se Ceca, uprkos njenom zvaničnom kriminalnom dosijeu i kontroverznoj prošlosti, (u Srbiji joj se dodeljuje neformalna titula srpska majka), duboko je ukorenjen u sociološkim, medijskim i političkim procesima na Balkanu. Javnost nije toliko „zaboravila“ njenu prošlost, koliko ju je kroz specifične narative racionalizovala, romantizovala i potisnula u korist mita o nacionanoj muzičkoj ikoni.
Njena promocija kroz medije je imala ključnu ulogu da postane „kult“.
Emocionalna identifikacija: Njene pesme postale su himne generacija. Kroz saradnju sa vrhunskim autorima, kreirala je prepoznatljiv zvuk koji kombinuje tradicionalni melos i moderne pop elemente.
Nadimak “srpska majka” nikada nije bio opis njenog morala ili dužine suknje, već metafora za njenu poziciju na vrhu estradne piramide – Ceca je ona koja hrani narodne emocije, bez obzira na to šta ima na sebi.
Kako na to gledaju kritičari u Srbiji?
Dok za milione fanova ona ostaje nedodirljiva pop-ikona, za građanski i liberalni deo društva, kao i za kritičku javnost u regionu, njen kult i nadimak „srpska majka“ uprkos sudskoj presudi, priznanju krivice za malverzacije i kućnom zatvoru s nanogicom — šalje pogubnu poruku omladini. Poruka glasi: kriminal se isplati, a ako si dovoljno popularan, društvo i zakon će te amnestirati. Kult ove estradne zvezde predstavlja simbol moralnog sunovrata društva.
Kakav je njen status u drugim zemljama regiona?
U Hrvatskoj – zvanični bojkot i nezvanična popularnost
Njeni koncerti na teritoriji te zemlje su nemogući, ali je njena muzika masovno prisutna.
Kritika i osuda – mediji u svojim tekstovima podsećaju na njen boravak u zatvoru i kriminalnu prošlost.
Fenomen “tajnog slušanja” – sa druge strane, hrvatski mediji i sami priznaju sociološki paradoks – ona je godinama među najtraženijim pojmovima na Guglu u Hrvatskoj, a njeni hitovi su osnova klupskog života i „cajki“ širom zemlje. Mediji redovno prate i masovne odlaske hrvatskih fanova na njene koncerte u Beogradu ili Sloveniji.
Za hrvatsku intelektualnu elitu Ceca je dokaz da tržište zabave i bazični ljudski afekti uvek pobeđuju državne projekte i ideološke zabrane.
Po njima, opasnost je u tome što mladi razvijaju potpunu ravnodušnost prema kriminalnoj prošlosti javnih ličnosti, što se kasnije preslikava i na njihov tolerantni odnos prema korupciji i kriminalu u sopstvenoj državi.
Isto tako, to predstavlja opasnost za vaspitanje omladine, jer se mladim devojkama šalje poruka da je romantično trpeti toksično ponašanje, dok se mladićima nameće arhetip “opasnog momka s asfalta” kao jedini poželjan model muškosti.
U Bosni i Hercegovini – duboka podeljenost unutar države
U BiH izveštavanje o Ceci je direktno uslovljeno entitetskom i nacionalnom podelom, pa se o njoj piše iz dva potpuno suprotna ugla.
Federalni mediji insistiraju na njenom kriminalnom dosijeu kako bi opravdali njen status nepoželjne osobe u većem delu ovog entiteta.
Mediji u Republici Srpskoj (Banja Luka, Istočno Sarajevo) – status megazvezde.
U Republici Srpskoj medijski narativ je identičan onom u Srbiji. Ona se tretira kao nacionalna heroina i najveća muzička zvezda.
Međutim, intelektualna elita u BiH i pored mnogih etničkih i političkih podela se ipak u nečemu slaže: kada je u pitanju uticaj estradnog kriminala na maloletničku delinkvenciju i sistem vrednosti, profesori i iz Sarajeva i iz Banjaluke dolaze do istog zaključka: muzička industrija koja slavi podzemlje uništava vaspitnu ulogu škole i porodice.
U Crnoj Gori – Ceca nema status strane pevačice, već se doživljava kao deo domaće estrade, a njena kriminalna prošlost se uglavnom u potpunosti ignoriše.
Dok ona puni svoje koncerte u Crnoj Gori, crnogorski akademici ističu da ova muzika romantizuje i legitimiše stil života koji mlade ljude regrutuje za ulične klanove. Sistem vrednosti u kojem su estradne zvezde sa kriminogenom prošlošću idoli, potpuno uništava autoritet škole, profesora i nauke. Prema godinama studiranja ili poštenog rada, kod mladih se javlja potpuni nihilizam. Kriminalni glamur se percipira kao jedini funkcionalni društveni lift.
U Makedoniji – postoji isto tako oštar rez: dok masovna publika u Ceci vidi izvor zabave i emotivnih pesama, zaboravljajući na njenu kriminalnu prošlost, intelektualna elita u njoj vidi političku opasnost, estetsku regresiju i simbol mračnog balkanskog polusveta koji Makedoniju vuče unazad, umesto ka evropskim kulturnim vrednostima. Po njima, kada javnost i omladina bez problema prihvataju i slave ikone sa kontroverznom, kriminogenom prošlošću, kod njih se razvija visok prag tolerancije na korupciju i kriminal u sopstvenom dvorištu. Ako je kriminal prihvatljiv i glamurozan na estradi, on lakše biva prihvaćen i amnestiran i u realnom političkom životu države.
U Sloveniji – mediji prema uspehu Cece imaju podeljen stav, posmatrajući je prvenstveno kroz prizmu fenomena balkanske zabavne muzike, ali i kroz oštre političke i pravne kontroverze koje prate njenu karijeru i privatni život.
Dok ona puni koncertne dvorane u Ljubljani sa hiljadama posetilaca, slovenačka intelektualna elita u njoj ne vidi pretnju po javnu bezbednost, već je tretira kao simbol trijumfa agresivnog balkanskog kapitalizma i komercijalnog šunda koji uspešno anestezira kritičku svest domaće omladine.“
Evo ovde i mog ličnog mišljenja:
Ovo je skoro sve crno-belo. Ili je hvale ili je osuđuju.
Uticaj Cece je sklop više aspekata.
Jedan od važnih aspekata je neosporno njena harizmatičnost i talent. Ona je svoju karijeru započela kao petnaestogodišnja devojčica sa pobedom na čuvenom festivalu narodne muzike u Sarajevu.
Pogledala bih i aspekt emocionalne identifikacije jednog dela njene publike sa tekstovima njenih pesama.
Uzimajući u obzir temperament balkanskih naroda, kao i prolazak kroz tranziciju političkih i državnih režima u zemljama bivše YU, mnogi su se osećali nesigurno, tražeći svoj novi identitet. Bilo je tu i ekonomskih kriza i menjanje tradicionalnih vrednosti. Dugotrajna izloženost kontinuiranom stresu tražila je oduška. Cecine numere prepune emocija mnogima su donosile upravo taj odušak, da barem na tren zaborave na surovu realnost.
A zatim dolazi i turbulentan period međusobnog bratoubilačkog ratovanja, mnogi su doživeli traume gubitka svojih najmilijih, gubitka svega materijalnog što su stekli, morali su da napuste svoje domove i prinudno se isele u nove sredine. Morali su sa svim tim svojim traumama da grade svoje nove živote.
Traume su imali i oni kod kojih nije bilo direktnog rata, ali su se suočavali sa promenama vlasti, nesigurnom egzistencijom, gubljenjem posla, rašću kriminala…
To su velike traume i kada se ne obrade uz stručnu pomoć, potisnute emocije se izražavaju na druge načine: na koncertima na kojima se čuju pesme sa emocionalnim sadržajem, kao i ponavljanjem određenih stihova ljudi se oslobađaju bar dela svog emotivnog tereta.
Isto tako i fudbalske utakmice mogu da delimično deluju „lekovito“ jer je na njima ispoljavanje emocija kroz vikanje prihvaćeno kao oblik navijanja.
Zato ne bih rekla da je Ceca, ona koja hrani narodne emocije, već se narod uz nju oslobađa nekih svojih nagomilanih emocija.
Neki kritičari kažu (navedeno gore u tekstu) da je Ceca simbol moralnog sunovrata društva.
Pitanje je, a šta da Ceca u Srbiji i regionu ne postoji? Najverovatnije bi se stvorila neka druga ‚Ceca’ sa sličnim delovanjem.
Jer mnogi politički režimi ne samo u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama koriste ovo – daj narodu hleba i igara, pa radi šta hoćeš.
Da li ima i pozitivnih strana delovanja Cece?
Sigurno da ima. Bolje da veliki broj ljudi na njenim koncertima izbacuje deo svog emotivnog tovara kroz pesmu, nego na neke opasnije načine.
A ako ne posmatramo kod njene publike samo emocionalni deo, već i kognitivni deo, u smislu građenja ličnih i društvenih vrednosti, neki kritičari tvrde da na mnoge može to negativno da utiče, pogotovu na mlade. Jer se oni koncentrišu na Cecin imidž, na luksuz, garderobu i sjaj. I mogu da poveruju da je važno samo biti bogat i slavan i da je to moguće čak i uz kriminalni dosije. Pa se na taj način na kriminal ne gleda kao na nešto opasno i neprihvatljivo.
A može da se to pogleda i drugačije.
Ceca je bila poznata i slavna i pre njenog kriminalnog dosijea. A nakon toga ponovo je uspela da bude popularna. Može na to da se gleda kao i na njen uspeh. Da je uz svoj talenat i smisao za marketing uz pomoć medija uspela da prebrodi tu kriminalnu fazu svog života i ponovo bude uspešna. To može čak nekima da bude i motivacija, da ih njihove greške i odlazak na stranputicu u nekim životnim razdobljima ne spreče na njihovom putu samoostvarenja.
Svako gleda na Cecu iz svoje perspektive.
Da li tada može da se tvrdi da kult Cece, medija i politike mogu da pokvare omladinu i da utiču na sunovrat društva u moralnom smislu?
Ako se to tvrdi, zaboravlja se jedna važna činjenica – Vrednosni sistem se stvara prvenstveno u porodici.
Šta i da se dešava u nekom društvu, dete prvo gleda svoju mamu i tatu, kako oni reaguju na društvene prilike, šta govore, kako se ponašaju.
Tako da bi se ipak trebalo krenuti od porodice i da se odgovornost prvo traži tamo, a ne da se za „amnestiranje kriminala“ krive samo mediji, politika i estradne zvezde.
Sva ta društvena zbivanja mogu negativno da utiču na razvoj mladih ljudi, ali koren je ipak u porodici.
Jer kada je koren jak, vetar može drvetu da napravi štetu, ali retko će ga baš iščupati iz korena.
Nažalost, za najvažnije zanimanje na svetu – roditeljstvo, ne postoji škola.
Kada bi se za one koji žele da postanu roditelji uvele edukacije za roditeljstvo, možda bi se nešto i promenilo. Ali moglo bi se desiti i to, da baš oni kojima bi ta edukacija bila najpotrebnija, bi je zaobišli.
Evo ovde najvažnijih smernica za roditelje, kako bi njihova deca bila što manje pod uticajem medija, raznih estradnih zvezda i bilo kakvih trendova:
- Dok je beba, drži je češće u naručju, nećeš je s time razmaziti.
- Nikada ne kritikuj svoje dete i ne nazivaj ga pogrdnim imenima.
- To ne znači da mu sve dozvoljavaš. Postavljaj granice na razumljiv način i bez ljutnje.
- Odnos sa detetom se gradi. Stvori odnos poverenja sa tvojim detetom još od malena, da bude otvoreno prema tebi i da ti ono spontano govori o svom životu van kuće.
- Razgovaraj sa svojim detetom, proširi teme tvojih razgovora izvan onoga – kako je bilo u školi, da li ti je gotov domaći.
- Upotrebljavaj što manje rečenicu – idi tamo, igraj se.
- Pitaj često svoje dete kako se oseća. Budi tu kada mu je teško. Daj mu empatiju i razumevanje za njegova osećanja.
- Ali to isto ne važi u suprotnom smeru. Ne žali se konstantno svom detetu i ne opterećuj ga svojim problemima.
- Pružaj mu toplinu, zagrljaj.
- I najvažnije, koristi češće one dve reči – volim te, bez obzira koliko je tvoje dete.
- Da sve ovo gore postigneš i budeš dobar roditelj, potrebno je da radiš na sebi. Ulaži u svoj lični razvoj. To je najbolji ulog i za tebe i za tvoje dete.
Ako dete gleda da se mama i tata vole i da poštuju jedno drugo, ako u njegovoj porodici vlada harmonija i mir, ako se i samo oseća uvaženo i poštovano, teško da će kada poraste da uvaži neke destruktivne modele razmišljanja i ponašanja.
Teško da će mlade devojke poverovati u poruke iz Cecinih ili bilo čijih popularnih numera, da je romantično trpeti toksično ponašanje, i da će mladići prihvatiti arhetip “opasnog momka s asfalta” kao jedini poželjan model muškosti.
Jer dete prve arhetipe muškog i ženskog ponašanja dobija u svojoj porodici, od mame i tate.
Ukoliko želiš podršku na tvom putu razvoja, pogledaj ovde:
Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/
Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/
Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/