Blog

Postoje mnoge polemike oko ovog pitanja. Pogotovu se lome mišljenja da li njena popularnost negativno utiče na mlade i na njihove životne izbore.

Radi se o popularnoj estradnoj zvezdi, Ceci Ražnatović, koja je postala gotovo kult u Srbiji. Ima veliku publiku i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji. U Srbiji je nazivaju i „srpska majka“.

I dok je mnogi obožavaju, drugi je kritikuju.

Prvo sam malo pročešljala internet, a zatim stoji i moje lično mišljenje.

Evo šta sam našla na internetu:

„Fenomen u kojem se Ceca, uprkos njenom zvaničnom kriminalnom dosijeu i kontroverznoj prošlosti, (u Srbiji joj se dodeljuje neformalna titula srpska majka), duboko je ukorenjen u sociološkim, medijskim i političkim procesima na Balkanu. Javnost nije toliko „zaboravila“ njenu prošlost, koliko ju je kroz specifične narative racionalizovala, romantizovala i potisnula u korist mita o nacionanoj muzičkoj ikoni.

Njena promocija kroz medije je imala ključnu ulogu da postane „kult“.

Emocionalna identifikacija: Njene pesme postale su himne generacija. Kroz saradnju sa vrhunskim autorima, kreirala je prepoznatljiv zvuk koji kombinuje tradicionalni melos i moderne pop elemente.

Nadimak “srpska majka” nikada nije bio opis njenog morala ili dužine suknje, već metafora za njenu poziciju na vrhu estradne piramide – Ceca je ona koja hrani narodne emocije, bez obzira na to šta ima na sebi.

Kako na to gledaju kritičari u Srbiji?
Dok za milione fanova ona ostaje nedodirljiva pop-ikona, za građanski i liberalni deo društva, kao i za kritičku javnost u regionu, njen kult i nadimak „srpska majka“ uprkos sudskoj presudi, priznanju krivice za malverzacije i kućnom zatvoru s nanogicom — šalje pogubnu poruku omladini. Poruka glasi: kriminal se isplati, a ako si dovoljno popularan, društvo i zakon će te amnestirati. Kult ove estradne zvezde predstavlja simbol moralnog sunovrata društva.

Kakav je njen status u drugim zemljama regiona?

U Hrvatskoj – zvanični bojkot i nezvanična popularnost
Njeni koncerti na teritoriji te zemlje su nemogući, ali je njena muzika masovno prisutna.

Kritika i osuda – mediji u svojim tekstovima podsećaju na njen boravak u zatvoru i kriminalnu prošlost.

Fenomen “tajnog slušanja” – sa druge strane, hrvatski mediji i sami priznaju sociološki paradoks – ona je godinama među najtraženijim pojmovima na Guglu u Hrvatskoj, a njeni hitovi su osnova klupskog života i „cajki“ širom zemlje. Mediji redovno prate i masovne odlaske hrvatskih fanova na njene koncerte u Beogradu ili Sloveniji.

Za hrvatsku intelektualnu elitu Ceca je dokaz da tržište zabave i bazični ljudski afekti uvek pobeđuju državne projekte i ideološke zabrane.
Po njima, opasnost je u tome što mladi razvijaju potpunu ravnodušnost prema kriminalnoj prošlosti javnih ličnosti, što se kasnije preslikava i na njihov tolerantni odnos prema korupciji i kriminalu u sopstvenoj državi.
Isto tako, to predstavlja opasnost za vaspitanje omladine, jer se mladim devojkama šalje poruka da je romantično trpeti toksično ponašanje, dok se mladićima nameće arhetip “opasnog momka s asfalta” kao jedini poželjan model muškosti.

U Bosni i Hercegovini – duboka podeljenost unutar države
U BiH izveštavanje o Ceci je direktno uslovljeno entitetskom i nacionalnom podelom, pa se o njoj piše iz dva potpuno suprotna ugla.
Federalni mediji insistiraju na njenom kriminalnom dosijeu kako bi opravdali njen status nepoželjne osobe u većem delu ovog entiteta.

Mediji u Republici Srpskoj (Banja Luka, Istočno Sarajevo) – status megazvezde.
U Republici Srpskoj medijski narativ je identičan onom u Srbiji. Ona se tretira kao nacionalna heroina i najveća muzička zvezda.

Međutim, intelektualna elita u BiH i pored mnogih etničkih i političkih podela se ipak u nečemu slaže: kada je u pitanju uticaj estradnog kriminala na maloletničku delinkvenciju i sistem vrednosti, profesori i iz Sarajeva i iz Banjaluke dolaze do istog zaključka: muzička industrija koja slavi podzemlje uništava vaspitnu ulogu škole i porodice.

U Crnoj Gori – Ceca nema status strane pevačice, već se doživljava kao deo domaće estrade, a njena kriminalna prošlost se uglavnom u potpunosti ignoriše.
Dok ona puni svoje koncerte u Crnoj Gori, crnogorski akademici ističu da ova muzika romantizuje i legitimiše stil života koji mlade ljude regrutuje za ulične klanove. Sistem vrednosti u kojem su estradne zvezde sa kriminogenom prošlošću idoli, potpuno uništava autoritet škole, profesora i nauke. Prema godinama studiranja ili poštenog rada, kod mladih se javlja potpuni nihilizam. Kriminalni glamur se percipira kao jedini funkcionalni društveni lift.

U Makedoniji – postoji isto tako oštar rez: dok masovna publika u Ceci vidi izvor zabave i emotivnih pesama, zaboravljajući na njenu kriminalnu prošlost, intelektualna elita u njoj vidi političku opasnost, estetsku regresiju i simbol mračnog balkanskog polusveta koji Makedoniju vuče unazad, umesto ka evropskim kulturnim vrednostima. Po njima, kada javnost i omladina bez problema prihvataju i slave ikone sa kontroverznom, kriminogenom prošlošću, kod njih se razvija visok prag tolerancije na korupciju i kriminal u sopstvenom dvorištu. Ako je kriminal prihvatljiv i glamurozan na estradi, on lakše biva prihvaćen i amnestiran i u realnom političkom životu države.

U Sloveniji – mediji prema uspehu Cece imaju podeljen stav, posmatrajući je prvenstveno kroz prizmu fenomena balkanske zabavne muzike, ali i kroz oštre političke i pravne kontroverze koje prate njenu karijeru i privatni život.
Dok ona puni koncertne dvorane u Ljubljani sa hiljadama posetilaca, slovenačka intelektualna elita u njoj ne vidi pretnju po javnu bezbednost, već je tretira kao simbol trijumfa agresivnog balkanskog kapitalizma i komercijalnog šunda koji uspešno anestezira kritičku svest domaće omladine.“

Evo ovde i mog ličnog mišljenja:

Ovo je skoro sve crno-belo. Ili je hvale ili je osuđuju.

Uticaj Cece je sklop više aspekata.

Jedan od važnih aspekata je neosporno njena harizmatičnost i talent. Ona je svoju karijeru započela kao petnaestogodišnja devojčica sa pobedom na čuvenom festivalu narodne muzike u Sarajevu.

Pogledala bih i aspekt emocionalne identifikacije jednog dela njene publike sa tekstovima njenih pesama.

Uzimajući u obzir temperament balkanskih naroda, kao i prolazak kroz tranziciju političkih i državnih režima u zemljama bivše YU, mnogi su se osećali nesigurno, tražeći svoj novi identitet. Bilo je tu i ekonomskih kriza i menjanje tradicionalnih vrednosti. Dugotrajna izloženost kontinuiranom stresu tražila je oduška. Cecine numere prepune emocija mnogima su donosile upravo taj odušak, da barem na tren zaborave na surovu realnost.

A zatim dolazi i turbulentan period međusobnog bratoubilačkog ratovanja, mnogi su doživeli traume gubitka svojih najmilijih, gubitka svega materijalnog što su stekli, morali su da napuste svoje domove i prinudno se isele u nove sredine. Morali su sa svim tim svojim traumama da grade svoje nove živote.

Traume su imali i oni kod kojih nije bilo direktnog rata, ali su se suočavali sa promenama vlasti, nesigurnom egzistencijom, gubljenjem posla, rašću kriminala…

To su velike traume i kada se ne obrade uz stručnu pomoć, potisnute emocije se izražavaju na druge načine: na koncertima na kojima se čuju pesme sa emocionalnim sadržajem, kao i ponavljanjem određenih stihova ljudi se oslobađaju bar dela svog emotivnog tereta.

Isto tako i fudbalske utakmice mogu da delimično deluju „lekovito“ jer je na njima ispoljavanje emocija kroz vikanje prihvaćeno kao oblik navijanja.

Zato ne bih rekla da je Ceca, ona koja hrani narodne emocije, već se narod uz nju oslobađa nekih svojih nagomilanih emocija.

Neki kritičari kažu (navedeno gore u tekstu) da je Ceca simbol moralnog sunovrata društva.

Pitanje je, a šta da Ceca u Srbiji i regionu ne postoji? Najverovatnije bi se stvorila neka druga ‚Ceca’ sa sličnim delovanjem.

Jer mnogi politički režimi ne samo u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama koriste ovo – daj narodu hleba i igara, pa radi šta hoćeš.

Da li ima i pozitivnih strana delovanja Cece?

Sigurno da ima. Bolje da veliki broj ljudi na njenim koncertima izbacuje deo svog emotivnog tovara kroz pesmu, nego na neke opasnije načine.

A ako ne posmatramo kod njene publike samo emocionalni deo, već i kognitivni deo, u smislu građenja ličnih i društvenih vrednosti, neki kritičari tvrde da na mnoge može to negativno da utiče, pogotovu na mlade. Jer se oni koncentrišu na Cecin imidž, na luksuz, garderobu i sjaj. I mogu da poveruju da je važno samo biti bogat i slavan i da je to moguće čak i uz kriminalni dosije. Pa se na taj način na kriminal ne gleda kao na nešto opasno i neprihvatljivo.

A može da se to pogleda i drugačije.

Ceca je bila poznata i slavna i pre njenog kriminalnog dosijea. A nakon toga ponovo je uspela da bude popularna. Može na to da se gleda kao i na njen uspeh. Da je uz svoj talenat i smisao za marketing uz pomoć medija uspela da prebrodi tu kriminalnu fazu svog života i ponovo bude uspešna. To može čak nekima da bude i motivacija, da ih njihove greške i odlazak na stranputicu u nekim životnim razdobljima ne spreče na njihovom putu samoostvarenja.

Svako gleda na Cecu iz svoje perspektive.

Da li tada može da se tvrdi da kult Cece, medija i politike mogu da pokvare omladinu i da utiču na sunovrat društva u moralnom smislu?

Ako se to tvrdi, zaboravlja se jedna važna činjenica – Vrednosni sistem se stvara prvenstveno u porodici.

Šta i da se dešava u nekom društvu, dete prvo gleda svoju mamu i tatu, kako oni reaguju na društvene prilike, šta govore, kako se ponašaju.

Tako da bi se ipak trebalo krenuti od porodice i da se odgovornost prvo traži tamo, a ne da se za „amnestiranje kriminala“ krive samo mediji, politika i estradne zvezde.

Sva ta društvena zbivanja mogu negativno da utiču na razvoj mladih ljudi, ali koren je ipak u porodici.

Jer kada je koren jak, vetar može drvetu da napravi štetu, ali retko će ga baš iščupati iz korena.

Nažalost, za najvažnije zanimanje na svetu – roditeljstvo, ne postoji škola.

Kada bi se za one koji žele da postanu roditelji uvele edukacije za roditeljstvo, možda bi se nešto i promenilo. Ali moglo bi se desiti i to, da baš oni kojima bi ta edukacija bila najpotrebnija, bi je zaobišli.

Evo ovde najvažnijih smernica za roditelje, kako bi njihova deca bila što manje pod uticajem medija, raznih estradnih zvezda i bilo kakvih trendova:

• Dok je beba, drži je češće u naručju, nećeš je s time razmaziti.
• Nikada ne kritikuj svoje dete i ne nazivaj ga pogrdnim imenima.
• To ne znači da mu sve dozvoljavaš. Postavljaj granice na razumljiv način i bez ljutnje.
• Odnos sa detetom se gradi. Stvori odnos poverenja sa tvojim detetom još od malena, da bude otvoreno prema tebi i da ti ono spontano govori o svom životu van kuće.
• Razgovaraj sa svojim detetom, proširi teme tvojih razgovora izvan onoga – kako je bilo u školi, da li ti je gotov domaći.
• Upotrebljavaj što manje rečenicu – idi tamo, igraj se.
• Pitaj često svoje dete kako se oseća. Budi tu kada mu je teško. Daj mu empatiju i razumevanje za njegova osećanja.
• Ali to isto ne važi u suprotnom smeru. Ne žali se konstantno svom detetu i ne opterećuj ga svojim problemima.
• Pružaj mu toplinu, zagrljaj.
• I najvažnije, koristi češće one dve reči – volim te, bez obzira koliko je tvoje dete.
• Da sve ovo gore postigneš i budeš dobar roditelj, potrebno je da radiš na sebi. Ulaži u svoj lični razvoj. To je najbolji ulog i za tebe i za tvoje dete.

Ako dete gleda da se mama i tata vole i da poštuju jedno drugo, ako u njegovoj porodici vlada harmonija i mir, ako se i samo oseća uvaženo i poštovano, teško da će kada poraste da uvaži neke destruktivne modele razmišljanja i ponašanja.
Teško da će mlade devojke poverovati u poruke iz Cecinih ili bilo čijih popularnih numera, da je romantično trpeti toksično ponašanje, i da će mladići prihvatiti arhetip “opasnog momka s asfalta” kao jedini poželjan model muškosti.

Jer dete prve arhetipe muškog i ženskog ponašanja dobija u svojoj porodici, od mame i tate.

Ukoliko želiš podršku na tvom putu razvoja, pogledaj ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me

Mnogi mi se obraćaju sa željom da urade sa mnom jednu sesiju iz Čitanja iz Morfičkog polja ili Akaša zapisa.
To im izgleda veoma primamljivo, da brzo dobiju odgovore na konkretna pitanja iz raznih životnih oblasti, na primer:
⁃ Da li da prihvatim novi posao?
⁃ Da li je dobra odluka da se udam za osobu X?
⁃ Da li da se razvedem?
⁃ Da li da se preselim u drugu državu?
⁃ Da li da dam otkaz?
⁃ Kako da se iscelim?
⁃ Koji je uzrok mog straha od…
⁃ Kako da poboljšam svoju vezu / brak?
⁃ Kako da povećam prihod u mom poslu / biznisu?
⁃ I još mnogo drugih pitanja

Kada im objasnim da je bolje da umesto jedne sesije Čitanja iz Morfičkog polja uzmu ciklus od pet individualnih sesija, jer nije bitno samo dobiti odgovore iz Polja, već je bitno da te odgovore prorade i implementišu ih u svoj život, neki to prihvate, neki ne.

A kada kod nekoga od onih koji prihvate da uzmu pet individualnih sesija, osetim da ta osoba nije baš u saglasju sa tom odlukom, upitam je – iz kog razloga želiš pet sesija? Kada mi onako pomalo nesigurno odgovori da eto to želi, a da je to i isplatljivije (jer postoji veliki popust ako uzme pet sesija, a ne jednu), ja odgovorim: ako imaš nedoumica oko te tvoje odluke i ako je glavni motiv to što je tako isplatljivije, tada bolje da uopšte ne radimo.

I onda se osoba zbuni i pita – ali zašto?
Zato što ako ti nemaš istinsku želju da poradiš na sebi, teško da ćemo imati uspeha. Preduslov da zaista rešiš svoje probleme je da ti iznutra osećaš da želiš da pogledaš dublje u sebe.

Neki tada sami odustanu, a neki krenu na put dolaska do sebe kroz jedan ciklus od više sesija.

Taj veliki popust za ciklus od pet sesija nije samo marketinški trik, već podsticaj za rad na sebi.

Do ovoga sam došla na osnovu mog 25-godišnjeg iskustva u radu sa klijentima.

U principu što se tiče individualnog rada imam tri vrste klijenata. Jedne koji od samog početka zakažu više sesija i sasvim su spremni da sa mnom rade na sebi. Drugi koji zakažu jednu ili dve sesije, da prvo probaju, pa posle se odluče na više sesija. I treći su oni koji traže samo jednu sesiju i to sesiju za Čitanje iz Polja.

I upravo ti treći dobiju informacije na sesiji i odu. Zatim se mnogi od njih posle izvesnog vremena ponovo jave za još jednu sesiju za Čitanje iz Polja. I uvidela sam da oni kada dobiju informacije iz Polja na toj jednoj sesiji, misle da im je mnogo toga jasno. Pa kada im ponovo ne bude dobro, traže nove informacije iz Polja. Polje može da pokaže koja bi odluka u datom trenutku bila bolja, pokazuje moguće puteve kako doći do ostvarenja nekog cilja. Ali Polje ne daje gotova rešenja. Daje samo informacije. Nakon toga sledi najvažniji korak – sprovođenje tih informacija u svakodnevicu, u život.

To sprovođenje u život neminovno vodi u transformaciju nekih uverenja, rešavanje unutrašnjih konflikata, osvešćivanje potisnutog sadržaja i zablokiranih emocija…

Zato informacija nije isto što i transformacija.
A unutrašnju transformaciju niko ne može da postigne sam, već samo uz stručno vođstvo.

Ko ovo shvati, dobrodošao/la je 😉❤️

Ukoliko želiš podršku na tvom putu razvoja, pogledaj ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me

Rekla je da želi da se oslobodi jednog straha, koji nosi dugi niz godina.
Radilo se o strahu da se vozi autobusom. Ne kolima, ne tramvajem, ne metroom, ne avionom, već samo autobusom. Bila je kod psihologa, bila je i na psihoterapiji, koristila neke tehnike za smirenje, kao i mnoge druge tehnike. Sve joj je to manje-više pomagalo, ali nakon izvesnog vremena se strah opet vraćao.
Nekako je bila naučila da živi sa tim strahom. S obzirom da živi u velikom gradu, uvek je birala druga prevozna sredstva, tramvaj, auto, a za dalja putovanja avion, voz.

Međutim, ćerka joj je već krenula u školu i kada je želela da se sa ćerkom prošeta, ćerka je uvek želela da idu do centra grada autobusom koji im staje ispred zgrade, a ne da idu desetak minuta pešice do tramvajske stanice.
Ona je nekoliko puta pristala, jer nije znala kako da objasni ćerki da je nju strah da se vozi autobusom. Ali imala je veoma neugodne situacije kada bi se vozila autobusom, na primer srce počne da joj brzo lupa, preznoji se, kao da gubi vazduh… pa na taj strah dođe i strah da se slučajno ne onesvesti, a sa detetom je… Čak je i ćerkica primetila da se sa njom nešto dešava i pitala ju je u autobusu da li joj je dobro.

Kada mi je sve to gore ispričala na prvoj sesiji, upitala sam je – Da li ste imali nekih neprijatnih doživljaja prilikom vožnje u autobusu ranije, dok ste bili mali? Rekla mi je da se seća jednog doživljaja, da je imala oko 7-8 godina, da je bila sa mamom u autobusu i da je autobus naglo zakočio i da je ona skliznula, skoro pala sa sedišta. Da je majka pridržala, ali da je ona tada mnogo plakala i da nisu mogli da je smire. Rekla mi je da ona misli da je to ključan događaj i da od tada potiče njen strah. Pričala mi je malo o tom događaju, kako joj je bilo nakon toga, kako se osećala…

Ja sam osetila da tamo ima naboja, da bi taj događaj trebao da se obradi, ali intuicija mi je ukazala da je uzrok njenog straha negde na drugom mestu.

Zatim sam je upitala – Da li znate kako je tekla trudnoća Vaše majke dok Vas je nosila?

Ona je bila sasvim zatečena tim pitanjem, malo je zastala i rekla – pa mislim da je tekla normalno, da nije imala nekih problema, barem iz toga što mi je ona pričala o periodu kada je bila trudna sa mnom.

(Za objašnjenje vama čitaocima ovog teksta: S obzirom da se već više od dve decenije bavim i Čitanjem iz Morfičkog Polja, na sesijama ponekad i spontano uđem u Polje i dobijem informaciju gde mogu da budu uzroci nekog problema. Tako da sam za nju dobila informaciju da uzrok najverovatnije leži u prenatalnom periodu.)

Pitala sam je da li je spremna da pogledamo taj period. Rekla je zbunjeno – da, ali kako.
Rekla sam joj da se opusti i da ću ja da je vodim kroz taj proces.

Ušavši u svoj prenatalni period, veoma je brzo došla do jednog događaja koji se desio njenoj majci dok je bila trudna sa njom. Setila se nekog velikog straha, uznemirenosti, gotovo očaja. Vodila sam je kroz taj deo polako i pažljivo. Nakon tog putovanja u prenatalni period rekla mi je da je to gotovo isti strah kao kod onog događaja u autobusu kada je imala 7-8 godina i da čak nije ni sigurna da li je ona zaista ušla u prenatalni period ili se zapravo vratila u taj drugi događaj iz njenog detinjstva.

Zato je odlučila da popriča sa mamom o tome.

Na drugoj sesiji je rekla da je jedva dočekala sesiju, da bi mi rekla šta je saznala od mame. Mama joj je potvrdila da kada je bila u sedmom mesecu trudnoće da je putovala autobusom neku kratku relaciju od oko pola sata. I da je autobus tada naglo zakočio i ona je odskočila napred i stomakom udarila u sedište ispred nje. Da je bila užasno uplašena i da se mnogo brinula da se nešto nije desilo sa bebom. Rekla joj je da je ona – tada beba, bila nakon tog događaja veoma nemirna u stomaku. Posle tog događaja mama nije mogla dobro do spava, gotovo do kraja trudnoće se budila sa strahom da li će beba biti dobro… Uz to, mama nije imala emotivnu podršku svojih bliskih osoba, ni od muža, ni od svekrve, ni od majke. Pričali su joj da preteruje, da bespotrebno paniči, svekrva joj je govorila – ja sam četiri rodila uz rad na njivi, a ti se tu prenemažeš i sa ovim prvim… Tako da je do kraja trudnoće mama bila veoma tužna i uplašena.

Posle ovoga, moja klijentkinja je rekla da joj je već lakše, jer je shvatila da to nije bio njen strah, već strah koji je još kao nerođena beba preuzela od svoje majke. I da je po prvi puta duboko u sebi osetila da je veliki deo straha nestao.

U narednim sesijama smo radili puno na mentalnom čišćenju, kao i na oslobađanju od potisnutih emocija. Radile smo po mojoj Holističkoj LENS metodi, u kojoj su zastupljene razne coaching tehnike, Integrativno Disanje, energetske tehnike, kao i rad sa telom.

Ta tema straha je otvorila i druge teme, njen odnos sa mužem, njen odnos sa majkom, njen posao… Shvatila je da su neke od tih tema bile mnogo dublje i veće od samog straha od autobusa. To ju je dosta dotaklo, otkrila je neke nezalečene emotivne rane, kojih nije ni bila svesna da ih ima. I pored tih bolnih trenutaka koji su se pojavljivali na putu ka sebi, išla je dalje.

Osećala se sve bolje i bolje, ne samo u vezi tog straha, već su počele da joj se pokreću na dobro i druge stvari u njenom privatnom i poslovnom životu.

I onda, kako je sama rekla, došlo je vreme za proveru. Želela je da vidi kako će se osećati kada uđe u autobus.

Evo njenih reči:

„Rešila sam da sama odem i provozam se autobusom. Želela sam da ništa ne ulepšavam ili popravljam, da pustim da vidim šta će da se dešava u meni i u mom telu.
Stajala sam na stanici i čekala da dođe gradski autobus. Osetila sam da nisam baš sasvim mirna, da mi srce na momente brže kuca. Bila sam nekako kao dva u jedno. Jedan deo mene je posmatrao onaj drugi deo mene.

Došao je autobus. Ušla sam. Sela sam. Počele su da mi se rađaju slike događaja koje smo radile na našim sesijama – javila mi se scena moje uplašene trudne mame u autobusu, pa scena mene, devojčice u autobusu kada je zakočio, pa scena kada se sa mužem vozim u autobusu i kako se čvrsto držim za njega… Ali to su bili kao neki fleševi u umu, moje telo je bilo mirno. To je bio kao neki film bez tona. Sećanja se nisu izbrisala, ali mi nisu pravila neku veliku neprijatnost, nije bilo straha. U stvari bila je jedna mala neprijatnost, osećala sam se malo čudno, kao da mi nešto nedostaje. Zar je moguće da sam imala osećaj da mi taj moj strah nedostaje?“

Upravo ta njena zadnja rečenica – Zar je moguće da sam imala osećaj da mi taj moj strah nedostaje – bila je vodilja za naš dalji rad. Ona je išla sve dalje i sve dublje u skrivene delove sebe. Shvatila je i za šta joj je taj strah „koristio“. Naravno sve je to bilo na podsvesnom nivou, koji je polako osvešćivala.

Radila je sa mnom redovno oko godinu dana, sa malim pauzama. Nakon toga je godinama dolazila povremeno, kako je govorila – evo da dođem na malo „podešavanja“. Najviše smo radile seanse Integrativnog Disanja, jer ju je to oslobađalo, čistila je emotivni tovar i povećavala svoju svesnost i prisutnost. Rekla mi je jednom – moja najveća otkrića su:
• Ne bih nikada sama došla do toga da strah protiv koga sam se godinama borila je bio ustvari poruka moje duše da se spojim sa sobom.
• Strah od autobusa je bio samo početak, otvorio mi je vrata da mnogo bolje upoznam sebe i da rešim mnogo dublje konflikte u sebi, za koje nisam ni znala da postoje, a koji su mi „krali“ moju snagu i energiju.
• Redovna emocionalna higijena uz Integrativno Disanje je bitna kao i redovna telesna higijena, možda još i bitnija. Pročišćava me, oslobađa me, donosi mi bezbrižnost i proširuje mi svesnost 🧡

Ukoliko želiš podršku na tvom putu razvoja, pogledaj ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me

Došla je vidno uzbuđena i rekla je:
„Ja ne znam šta mi se ovo dešava. Sve mi ide naopako u životu. Moj posao propada, u mojoj emotivnoj vezi sam nezadovoljna… Šta i da preduzmem, ništa ne funkcioniše. Imam i probleme sa spavanjem, a ranije ih nisam imala. Osećam stalni umor, a sve medicinske pretrage su u redu. Ne znam gde grešim i ne znam kako da izađem iz ovoga.“

To su bile reči jedne žene, koja je vredna, obrazovana i koja je bila očajna. Rekla je da je puno radila na sebi, prošla terapije i grupne programe, pogotovu je mnogo radila na odnosu sa mamom i tatom, da više nema nikakvih zadrški niti ljutnje prema njima. Da je razumela iz kog razloga su je stalno kritikovali i da je to razrešila.

U našem radu je došla do toga da nikako ne može da sebi da dozvolu da bude sretna. Jer uvek kada joj se nešto lepo dešavalo, odmah nakon toga joj se desi nešto iznenadno loše. Ili joj neki klijent ne plati, ili izgubi neki projekat, ili joj pukne emotivna veza.

Ubrzo smo došle do uzroka.

Duboko u njoj je bila skrivena krivica. Krivica koje nije bila svesna. Iako je imala osećaj da je razrešila svoj odnos sa roditeljima, ta mala devojčica u njoj se još uvek osećala krivom. A krivica traži kaznu. I podsvesno je uvek „tražila“ kaznu. Zato je ulazila u nefunkcionalne emotivne veze, „birala“ klijente koji obećavaju a ne plaćaju…

To je bio njen najveći uvid, da i pored razrešenih porodičnih odnosa, na nekom dubokom nivou rane nisu zarasle. Da telo još uvek pamti.

Kroz dalji rad uspela je da dotakne te ranjive delove sebe i da ih isceli.

I onda joj se desilo čudo, kako je sama rekla.

Imala je jedan davni sudski spor sa nekim klijentom koji joj nije bio platio za njene izvršene usluge. Ona više i nije imala nade da će to da se razreši, jer je dugo trajalo. I odjednom dobila je svoj novac – naplatu tog duga.

Emotivna veza u kojoj se već duže vremena nije osećala dobro, jer je njen partner imao nagle promene raspoloženja, uspela je da prekine. Osetila se jakom iznutra i više nije verovala njegovim obećanjima – da će on promeniti svoje ponašanje, da će raditi na sebi da se reši tih izliva besa. Dosta je bilo – rekla je sama sebi, a rekla je odlučno i njemu. Ovoga puta zaista odlučno. Jer je već mesecima pokušavala da prekine, ali mu se uvek vraćala. Sada je znala da se više neće vratiti u tu toksičnu vezu.

Bila je puna energije, san joj se popravio, nije više bilo ni traga od onog konstantnog umora.

Znala je da to nije kraj našeg rada, produžila je i dalje da radi na sebi, jer je želela da iznutra još više očvrsne, da se ne vrati u taj tamni ponor, i da sa još većom lakoćom ide kroz život.

Delim ovo sa vama, da bih vam praktično, preko primera iz prakse u radu sa jednom klijentkinjom objasnila da shvatite da često postoje dublji uzroci problema koje imate u životu, bilo na polju odnosa, posla, zdravlja… Postoji nešto što koliko i da radili na sebi ne možemo sami da vidimo i da razrešimo.

Ukoliko želiš podršku na tvom putu razvoja, pogledaj ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me

🧠💬 Koliko zapravo poznaješ svoje emocije?
Mnogi će reći: “Ma znam ja sebe!“,
ali istraživanja kažu — više od 60% ljudi ne može da konkretno kaže šta oseća.
Najčešći “emocionalni rečnik”?
• „Dobro sam.“
• „Loše sam.“
…i tu priča staje. 📉

A od onih ostalih 40% koji umeju da prepoznaju šta osećaju, manje od 10% zna da to na pravi način izgovori drugima.
(Znaš ono, kad ti je teško, a sve što kažeš je „Ma ništa, dobro sam“, dok iznutra goriš kao plin na šporetu. 🔥)
Istina je jednostavna: svesnost o sopstvenim emocijama i sposobnost da ih izraziš direktno utiče na sve — odnose, ljubav, posao, novac, lično ostvarenje.
Bez toga, život ti je kao vožnja bez volana: možda stigneš negde… ali pitanje je gde. 🚗💨

🎯 Zato je vreme da osvežiš svoj „emocionalni rečnik“.
Umesto „loše sam“, probaj „razočaran/a sam jer se trud nije isplatio“.
Umesto „dobro sam“, probaj „ponosan sam jer sam završio/la važan projekat“.
Jer kada sebi priznaš šta osećaš, otvaraš vrata pravim rešenjima — i ljudima koji te stvarno razumeju. 💡

Evo mini testa kombinovanog iz Toronto Alexithymia Scale i Emotion Differentiation Scale da proveriš koliko precizno prepoznaješ svoje emocije.
Treba ti olovka i papir za zapisivanje.

Test prepoznavanja sopstvenih emocija

Uputstvo: Za svaku tvrdnju oceni od 1 do 5:
1 = potpuno netačno
2 = uglavnom netačno
3 = niti tačno niti netačno
4 = uglavnom tačno
5 = potpuno tačno

Deo 1 — Svest o sopstvenim emocijama

1. Često ne znam koje tačno emocije osećam.
2. Teško mi je da opišem svoja osećanja drugima.
3. Kada sam uznemiren/a, ne znam da li je to ljutnja, tuga ili nešto drugo.
4. Retko razmišljam o svojim osećanjima.
5. Kada me nešto uznemiri, samo znam da se osećam „loše“, ali ne znam tačno zašto.

Deo 2 — Preciznost u razlikovanju emocija

6. Mogu da napravim razliku između sličnih osećanja (npr. frustracija i razočaranje).
7. Kada sam srećan/a, znam da li je to zadovoljstvo, ponos ili uzbuđenje.
8. U stresnim situacijama umem da prepoznam više emocija odjednom.
9. Mogu da imenujem emocije koje se menjaju tokom dana.
10. Kada pričam o svom raspoloženju, koristim mnogo različitih reči, ne samo „dobro“ i „loše“.

Bodovanje

• Deo 1: Saberi bodove od tvrdnji 1–5.
• 5–10 = visoka emocionalna svesnost
• 11–17 = umerene poteškoće
• 18–25 = izražene poteškoće u prepoznavanju sopstvenih emocija
• Deo 2: Saberi bodove od tvrdnji 6–10.
• 5–10 = niska emocionalna granularnost (koristiš malo različitih reči za emocije)
• 11–17 = umerena granularnost
• 18–25 = visoka granularnost (precizno imenuješ osećanja)

Ne gledaj na ove bodove kao na školske ocene – ovo nije “Evo opet nešto ne znaš, biće manja ocena”. 😅
Dobra vest je da možeš da naučiš kako da povećaš svoju emocionalnu svesnost. I veruj mi, to nije samo “fensi” pojam – kada je razviješ, otvaraš vrata sreći, blagostanju i svemu što želiš u životu. 🚪✨

To možeš postići kroz individualni ili grupni rad sa mnom. Više informacija ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me