Blog

Kada duša progovori kroz telo: Naučni dokazi kako psiha i rane traume izazivaju fizičke bolesti

Da li ste ikada čuli izreku „sve ide iz glave“? Dok se ova fraza nekada smatrala samo narodnom mudrošću, moderna medicina iz Amerike i Evrope danas ima neoborive dokaze: psihološki faktori, hronični stres i rane traume direktno menjaju našu biologiju i deluju kao primarni uzročnici teških fizičkih oboljenja.

Veza između uma i tela više nije hipoteza. Kroz discipline poput psihoneuroimunologije (PNI), naučnici su mapirali tačne puteve kojima emotivna patnja postaje somatska (fizička) bolest.

Više od 25 godina radim kao coach i somatski terapeut sa ljudima koji imaju zdravstvene probleme. Mnogi se u toku našeg rada začude kada uvide koliko mentalnog i emotivnog tovara su nosili godinama pre nastanka bolesti.

Evo naučnih istraživanja :

1. Srčana oboljenja i “Ličnost Tipa D”
U kardiologiji je uticaj psihe najdetaljnije dokumentovan. Evropsko kardiološko društvo (ESC) zvanično je uvrstilo “Ličnost tipa D” (osobe sklone negativnim emocijama i društvenoj inhibiciji) kao zvanični faktor rizika za nastanak i lošu prognozu srčanih oboljenja.
Američka istraživanja koja prenosi Nacionalni centar za biotehnološke informacije (NCBI) dokazuju da hronična depresija i distres ne nastaju samo kao posledica infarkta. Oni aktivno povećavaju rizik od nastanka prvog infarkta miokarda i služe kao nezavisni preduslov koronarnih bolesti.

2. Psihoneuroimunologija: Kako stres ruši imunitet
Kako tačno misao ili emocija postaju fizički simptom? Ključ je u takozvanoj HPA osovini (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda).
Kada smo pod hroničnim stresom, telo konstantno luči hormone stresa poput kortizola i adrenalina. Naučne studije na platformi PubMed pokazuju da ovaj emocionalni distres direktno stimuliše lučenje proinflamatornih citokina (molekula koji izazivaju upalu). Ovaj poremećaj imune regulacije otvara vrata:
• Autoimunim bolestima
• Hroničnim upalama niskog intenziteta
• Čestim infekcijama
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zbog toga proglasila hronični stres “svetskom epidemijom” 21. veka.

3. Nevidljivi prtljag: Kako rane traume (ACE) postaju autoimune bolesti
Jedno od najvažnijih otkrića moderne medicine dolazi iz američkih ACE studija (Adverse Childhood Experiences – Negativna iskustva u detinjstvu). Ova istraživanja su dokazala da trauma iz detinjstva (zlostavljanje, zanemarivanje, disfunkcionalna porodica) ne ostaje u prošlosti, već se trajno upisuje u biologiju organizma kroz takozvani “toksični stres”.

Šta kaže statistika?
• Povećan rizik: Osobe koje su imale 2 ili više ACE faktora imaju 70% do 100% veći rizik od oboljevanja od autoimunih bolesti (poput lupusa, reumatoidnog artritisa ili multiple skleroze) u odraslom dobu.
• Faktor kod žena: Za žene, rizik od hospitalizacije zbog autoimune bolesti skače za 20% sa svakim pojedinačnim ACE bodom.
• Evropske potvrde: Masovna studija sprovedena na preko 100.000 žena u Velikoj Britaniji (UK Biobank) i na Islandu potvrdila je da su seksualno zlostavljanje i emocionalno zanemarivanje najsnažniji preduslovi za kasniji razvoj autoimuniteta.

Biološki mehanizam traume
Usled stalnog straha u detinjstvu, imune ćelije razvijaju rezistenciju na glukokortikoide – postaju “gluve” na kortizol koji bi inače trebalo da smiri upalu. Imunološki sistem gubi kočnice i počinje agresivno da napada sopstvena tkiva. Pored toga, rani stres dramatično menja crevni mikrobiom (gde se nalazi 70-80% našeg imuniteta), uzrokujući sindrom “propustljivih creva” i hronične upale.

4. Karcinom: Psiha kao modifikator progresije i metastaza
Kada je u pitanju onkologija, konsenzus američke i evropske nauke pravi jasnu distinkciju: psihološki faktori nemaju dokazan uticaj na samo stvaranje ćelija raka, ali imaju izuzetno jak uticaj na progresiju, širenje (metastaze) i preživljavanje pacijenata.
Savremena istraživanja predlažu da se hronični psihološki stres klasifikuje kao četvrti uzročnik tumorskih bolesti (pored fizičkih, hemijskih i bioloških kancerogena).
Kada je pacijent u stanju hroničnog straha ili socijalne izolacije, hormoni stresa (adrenalin i noradrenalin) vezuju se za receptore na ćelijama tumora. Ova aktivacija stimuliše tumorske ćelije da proizvode enzime koji razgrađuju okolno tkivo, čime se ćelijama raka omogućava da lakše uđu u krvotok i metastaziraju. Istovremeno, hronični distres slabi NK ćelije (prirodne ubice tumora) i smanjuje efikasnost hemioterapije.

Zaključak: Lečenje tela zahteva isceljenje duše

Moderna nauka nas uči da podela na “psihičko” i “fizičko” u medicini više ne postoji. Telo i um govore istim jezikom – jezikom hormona, neurotransmitera i imunih ćelija.

Zato efikasno lečenje hroničnih i teških bolesti u 21. veku više ne može da se oslanja isključivo na medikamente. Briga o mentalnom i emocionalnom zdravlju, rad na sebi i prerada trauma uz stručno vođstvo nisu luksuz – oni su pitanje bazičnog preživljavanja i fizičkog zdravlja.

Kroz mojih 25 godina internacionalnog iskustva u radu sa klijentima razvila sam konkretne korake za rešavanje zdravstvenih i svih ostalih životnih problema.

Za isceljenje bilo kog zdravstvenog problema bitno je:
• pronaći psihičke uzroke bolesti
• otkloniti potisnute emocije i podsvesna uverenja

Mnogi ljudi nisu ni svesni koliko veliki potisnuti mentalni i emotivni tovar nose sa sobom godinama, a to je najveći uzrok svih zdravstvenih problema.

Dve osobe sa istom dijagnozom, istog pola i godina, mogu imati različite puteve isceljenja.

Živim i radim u Beču i održavam online individualne sesije i programe.

Za individualni rad sa mnom pišite na mejl: info@lens.co.at

Online programe pogledajte ovde: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije pogledajte ovde: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Možete da zakažete besplatnu online konsultaciju na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me

Ovaj rad nije zamena za medicinske tretmane i lečenje.

Da li je sve u hormonima?

Kada žena izgubi želju, ili kada joj je želja veća od partnerove, jedno od prvih objašnjenja koje čuje jeste: „Hormoni.“

Ponekad jesu deo priče. Ali nisu cela priča.

Ženska seksualnost nije određena samo hormonima. A čak i kada hormoni imaju važnu ulogu, postavlja se pitanje: šta utiče na njihovo lučenje i ravnotežu? Nervni sistem, stres, san, emocije, iskustva, odnos prema sopstvenom telu, partnerski odnos i svakodnevni život stalno šalju telu informacije. Sve se to međusobno povezuje i može uticati na seksualnu želju, uzbuđenje i zadovoljstvo.

Zato žensku seksualnost ne možemo posmatrati kao nešto što se događa samo „u hormonima“. Ona nastaje u složenoj komunikaciji između tela, mozga, emocija i života koji žena trenutno živi.

I zato ista žena može u jednom periodu života imati snažnu seksualnu želju, a u drugom gotovo nikakvu. I obrnuto.

Kada žena kaže: „Meni seks ne treba“

Ponekad to zaista znači upravo to. Žena ne želi seksualne odnose i dobro joj je tako. I nema razloga da je bilo ko ubeđuje da bi trebalo da želi više.

Ali ponekad iza te rečenice stoji nešto drugo.

„Preumorna sam.“

„Nemam više vremena za sebe.“

„Ne osećam se privlačno.“

„Seks mi je postao obaveza.“

„Ne osećam se blisko sa partnerom.“

„Godinama nisam ni razmišljala o tome.“

Zato je važno razlikovati odsustvo želje od odsustva prostora za želju.

Posle porođaja telo ima druge prioritete

Posle rođenja deteta seksualna želja kod mnogih žena značajno opada. Umor, nedostatak sna, dojenje, hormonske promene, promena slike o telu, kao i bol ili nelagodnost tokom odnosa mogu snažno uticati na seksualni život.

To ne znači nužno da je seksualnost nestala.

Telo se oporavlja, život se potpuno promenio, a žena je često suočena sa time da gotovo sva njena energija odlazi na nekog drugog.

Ponekad se želja vraća tek kada se vrate san, energija, privatnost i osećaj da telo ponovo pripada njoj.

Kada stres ugasi ono što je nekada bilo živo

Slično se događa i u drugim teškim periodima.

Dugotrajan stres, posao, briga o deci ili roditeljima, finansijski problemi, bolest ili emocionalna iscrpljenost mogu potisnuti seksualnu želju.

Žena tada može zaključiti: „Izgleda da mi seks više nije važan.“

Ali možda joj trenutno nedostaje nešto mnogo osnovnije: energija i unutrašnji prostor da uopšte oseti želju.

Seksualnost ne postoji izvan života. Ona reaguje na život koji žena trenutno živi.

Kada je u braku sve u redu – ali je seks postao dosadan?

Žena može voleti svog partnera, verovati mu i biti zadovoljna svojim brakom, a ipak izgubiti seksualni interes.

Nekada nije problem u tome što više nema želje.

Problem je što je nestala novina.

Isti odnos, isti obrazac, ista rutina. Seks postane predvidljiv, a ono što je nekada bilo uzbudljivo više ne pokreće telo na isti način.

Jedna velika portugalska studija na 1.155 žena u dugotrajnim vezama pokazala je da seksualna dosada ima snažnu vezu sa nezadovoljstvom seksom i partnerskim odnosom. Žene koje su svoj seksualni život doživljavale kao dosadan bile su manje zadovoljne i seksom i vezom – a seksualna dosada se pokazala važnijim faktorom od same jačine seksualne želje.

Drugim rečima: problem ponekad nije u tome što žena nema želju, već u tome što je izgubila interesovanje za seksualni život koji joj više ne donosi uzbuđenje, bliskost ili zadovoljstvo.

Kada žena godinama nema seks – pa se odjednom probudi

Postoji i druga krajnost.

Žena može godinama biti sama, bez seksualnog odnosa i bez mnogo fizičkog kontakta. Navikne se na taj život. Možda čak iskreno veruje da joj seks više nije potreban.

A onda se pojavi muškarac.

Neko je pogleda drugačije. Dodirne je. Poželi je.

I odjednom se probudi nešto za šta je mislila da je nestalo.

To iskustvo može biti veoma snažno – ali upravo zato može biti i zbunjujuće.

Posle dugog perioda samoće lako je pomešati seksualno buđenje, glad za bliskošću i zaljubljenost.

Prvi muškarac koji ponovo probudi njeno telo ne mora nužno biti muškarac koji joj odgovara.

Ponekad žena ne bira osobu.

Bira osećaj koji je ta osoba probudila u njoj.

I tako može završiti u vezi koja je toksična, iako je upravo ta veza na početku delovala kao dokaz da je „ponovo živa“.

A šta kada žena želi više od svog partnera?

O tome se mnogo manje govori.

Šta ako žena ima veći libido od svog muža?

I ona tada može početi da misli da je sa njom nešto pogrešno.

„Previše želim.“

„Previše sam seksualna.“

„Zašto njemu nije potrebno kao meni?“

Ali različit nivo seksualne želje među partnerima nije neuobičajen.

Problem nastaje kada se o tome ne razgovara.

Žena se oseća odbijeno i nepoželjno. Muškarac se oseća pritisnuto. Ona traži još više potvrde, on se još više povlači – i nastaje krug koji nema mnogo veze sa hormonima.

Šta kaže nauka?

Istraživanja sve više pokazuju da ženski seksualni život ima vezu sa širim psihičkim i fizičkim blagostanjem.

Analiza rezultata 63 naučne studije pokazala je da su pozitivni aspekti seksualnog života povezani sa manje depresivnosti i anksioznosti, boljim kvalitetom života i većim životnim zadovoljstvom, kao i sa boljim pokazateljima fizičkog zdravlja. Rezultati su pronađeni i kod žena i kod muškaraca.

To ne znači da žena mora imati seks da bi bila zdrava.

Znači nešto drugo: način na koji doživljavamo svoju seksualnost deo je šire slike našeg zdravlja i kvaliteta života.

Zato seksualnost nije izolovana oblast života.

Ona je povezana sa telom, emocijama, odnosima i načinom na koji doživljavamo sebe.

Možda pitanje nije samo: „Da li mi treba seks?“

Možda treba pitati:

Da li zaista ne želim – ili sam samo iscrpljena?

Da li mi nedostaje seks ili mi nedostaje dodir i bliskost?

Da li sam izgubila želju za partnerom ili za načinom na koji naš odnos izgleda?

Da li mi je stvarno dobro bez seksa ili sam se samo navikla?

A ako želim više od partnera – da li je problem u meni ili jednostavno imamo različite potrebe?

Ne postoji jedan odgovor za sve žene.

I upravo zato žensku seksualnost ne možemo svesti na hormone.

Hormoni su važni. Ali važni su i život koji živimo, odnos koji imamo, ono što osećamo i ono što se događa u našem telu.

Šta kaže TANTRA

Tantra je drevna duhovna praksa i filozofija koja spaja telo, um i energiju. Tantra nije samo seks. Tantra je način života u prisutnosti. Ono što savremena nauka tek dokazuje, tantričari su znali pre više hiljada godina: da ispunjavajući seksualni život jača imuni sistem, produbljuje emotivne odnose, povećava životnu energiju i otvara mogućnost ostvarenja velikih ciljeva. Zato je u početku u Indiji Tantra bilo tajno učenje, jer je u ljudima mogla da probudi velike skrivene moći.

Ja sam Tantru učila kod mnogih učitelja u Austriji i Nemačkoj. Izdvojila bih Margot Anand, koju smatraju najvećim savremenim učiteljem Tantre u svetu. Imala sam tu priliku da lično učim od nje. Margot Anand je završila Psihologiju na Sorboni i bila Ošova učenica. Ujedinila je istočno učenje Tantre sa savremenim psihološkim i terapeutskim pravcima.

Kada telo nešto zna pre nas

Kao psihološki savetnik i somatski terapeut, upravo tu vidim važnu povezanost.

Često nešto mislimo da razumemo umom, ali telo govori nešto drugo.

Možemo govoriti da smo dobro, a biti stalno napeti.

Možemo govoriti da nam ništa ne nedostaje, a osećati prazninu.

Možemo reći „meni seks ne treba“, a zapravo ne znamo šta nam nedostaje.

A možemo imati snažnu seksualnu želju i tek kroz nju otkriti koliko nam je zapravo nedostajala bliskost, dodir ili osećaj da smo ponovo povezani sa sobom.

Telo ne govori uvek glasno. Ali često govori pre nas.

Zato je važno naučiti da ga slušamo.

RE-GEN-ERACIJA – povratak sebi

Upravo iz tog pristupa nastala je RE-GEN-ERACIJA, petomesečno iskustveno putovanje kroz LENS METHOD®, za žene i muškarce koji žele da bolje razumeju svoje telo, emocije i unutrašnje obrasce.

Kroz ovaj rad otvara se prostor za više jasnoće, energije i autentičnog kontakta sa sobom – i za promene koje ne ostaju samo na nivou razumevanja, već počinju da se osećaju i žive.

RE-GEN-ERACIJA
Povratak sebi: https://lens.co.at/usluge/iskustveni-proces/

Spomenuta istraživanja:

• Banaei et al. (2021) – meta-analiza 22 istraživanja i 11.457 žena o učestalosti bola tokom seksualnog odnosa nakon porođaja.
• Nikolaidou et al. (2022) – pregled istraživanja o uticaju načina porođaja i fizioloških, hormonskih i psiholoških faktora na seksualno funkcionisanje nakon porođaja.
• Determinants of Postpartum Sexual Dysfunction in the First Year (2025) – analiza 15 istraživanja o ulozi bola, dojenja, slike o telu i podrške partnera.
• Postpartum and Lactation-Related Genitourinary Symptoms (2025) – analiza 65 studija o suvoći, bolu i seksualnim teškoćama tokom perioda dojenja.

Ukoliko želiš podršku na tvom putu razvoja, pogledaj ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me

Kako seksualni odnosi utiču na telo, psihu i emocije

Seksualni odnos nije samo intimni čin između dve osobe. Tokom seksualnog uzbuđenja i orgazma u telu se događaju brojne fiziološke promene: ubrzavaju se srčani rad i disanje, menja se cirkulacija, aktivira se autonomni nervni sistem, a oslobađaju se neurotransmiteri i hormoni povezani sa zadovoljstvom, opuštanjem i povezivanjem.

Zato je zanimljivo pitanje: kako seksualni život utiče na naše zdravlje – fizičko, psihičko i emocionalno?

Istraživanja poslednjih godina daju sve konkretnije odgovore.

Seks i dugovečnost

Jedno veliko američko istraživanje analiziralo je podatke 15.269 odraslih osoba iz nacionalnog zdravstvenog istraživanja NHANES. Kod osoba koje su imale seksualne odnose najmanje jednom nedeljno zabeležen je približno 49% niži rizik od ukupne smrtnosti u poređenju sa osobama koje su imale seksualne odnose jednom godišnje ili ređe. Pronađena je i povezanost sa manjim rizikom od smrtnosti povezane sa rakom.

Još jedna novija analiza podataka NHANES-a, na 17.243 odraslih Amerikanaca, pokazala je da se rizik od kardiovaskularnih bolesti i ukupne smrtnosti smanjivao sa većom učestalošću seksualne aktivnosti. U toj studiji najniži procenjeni rizik bio je kod osoba koje su imale približno 52–103 seksualna odnosa godišnje, odnosno oko jedan do dva puta nedeljno.

Ovi rezultati su veoma zanimljivi, ali ih treba pravilno razumeti: istraživanja pokazuju povezanost, a ne dokazuju da veća učestalost seksa sama po sebi produžava život. Moguće je i da su zdravije osobe istovremeno seksualno aktivnije.

Ipak, poruka je jasna: seksualna aktivnost je povezana sa opštim fizičkim zdravljem mnogo više nego što se često pretpostavlja.

Još jasnija je povezanost seksualnog života sa psihičkim stanjem.

Sistematski pregled objavljen 2024. godine obuhvatio je 63 naučne studije iz različitih zemalja. Rezultati su dosledno pokazali snažne veze između pozitivnih aspekata seksualnog života i boljeg opšteg zdravlja i blagostanja.

U gotovo svim studijama koje su analizirale psihološke pokazatelje, bolje seksualno funkcionisanje bilo je povezano sa manje depresivnosti i anksioznosti, boljim kvalitetom života i većim životnim zadovoljstvom. To je pronađeno i kod muškaraca i kod žena, uključujući starije odrasle osobe.

Dakle, seksualno zadovoljstvo nije samo pitanje trenutnog užitka. Ono je povezano i sa tim kako čovek doživljava sopstveni život.

Seks i san

Jedno istraživanje Univerziteta u Groningenu u Holandiji pokazalo je još jedan konkretan efekat.

U istraživanju su učestvovali muškarci i žene, a tokom 14 dana prikupljeno je 2.076 dnevnih merenja kod 159 osoba. Kada je seksualni odnos sa partnerom bio završen orgazmom, učesnici su brže zaspali i prijavljivali bolji kvalitet sna. U dnevničkim podacima ovaj efekat nije pronađen za seksualnu aktivnost bez orgazma niti za masturbaciju. Rezultati nisu pokazali razliku između muškaraca i žena.

To znači da seksualni odnos može imati neposredan efekat na jedan od osnovnih stubova zdravlja – san.

A kvalitetan san dalje utiče na raspoloženje, koncentraciju, energiju i sposobnost organizma da se oporavlja.

Seks, zadovoljstvo i emocionalna povezanost

Seks, međutim, nije samo fiziologija.

Kada između partnera postoji bliskost, seksualni odnos može biti povezan sa osećajem povezanosti, prihvaćenosti, nežnosti i sigurnosti. Zato nije dovoljno pitati samo koliko često neko ima seks. Važno je i kako ga doživljava.

Velika meta-analiza objavljena 2025. godine objedinila je 228 studija sa ukupno 248.021 učesnikom. Istraživači su pronašli povezanost između seksualnog zadovoljstva, orgazma i seksualne želje sa boljim psihološkim blagostanjem, boljim fizičkim zdravljem, većim zadovoljstvom partnerskim odnosom i manjim psihološkim distresom. Povezanost između orgazma i manjeg distresa bila je posebno izražena kod starijih osoba.

Zanimljivo je i da je veza između orgazma i seksualnog zadovoljstva bila posebno izražena kod žena.

Drugim rečima, seksualni odnos može biti mnogo više od fizičke aktivnosti. Kada postoji bliskost i zadovoljstvo, on može biti deo emocionalnog blagostanja i kvaliteta partnerskog odnosa.

Zašto telo tako reaguje?

Tokom seksualnog uzbuđenja aktiviraju se različiti sistemi u organizmu. Povećavaju se srčani ritam i disanje, menja se cirkulacija, a nervni sistem prelazi kroz faze uzbuđenja i nakon toga opuštanja.

Orgazam uključuje složenu neurohemijsku reakciju povezanu sa zadovoljstvom i osećajem nagrade, dok dodir i intimnost mogu doprineti osećaju bliskosti i sigurnosti.

Zato seksualno iskustvo ne možemo odvojiti od celog čoveka.

Na njega utiču telo, nervni sistem, emocije, misli, odnos prema sopstvenom telu i odnos sa partnerom.

Ako se osećamo sigurno, povezano i opušteno, seksualni odnos može biti iskustvo zadovoljstva i bliskosti.

Ako postoji strah, pritisak, bol, emocionalna udaljenost ili konflikt, iskustvo može biti potpuno drugačije.

Nije važna samo učestalost

Zato pitanje „Koliko puta nedeljno je zdravo imati seks?“ nema univerzalan odgovor.

Neko ima seksualne odnose nekoliko puta nedeljno. Neko jednom mesečno. Neko trenutno nema partnera ili nema želju za seksualnim odnosom. Sama učestalost ne govori dovoljno.

Mnogo je važnije da seksualni život bude u skladu sa osobom, njenim potrebama i njenim okolnostima i da ne postoji pritisak, bol ili osećaj prisile.

Jer seksualni odnos koji donosi zadovoljstvo, bliskost i opuštanje nije isto iskustvo kao odnos koji se događa iz obaveze.

Kada se želja promeni

Tokom života seksualna želja može da se menja. Na nju mogu uticati stres, iscrpljenost, hormonske promene, bolest, lekovi, partnerski odnosi, slika o sopstvenom telu i brojne druge okolnosti.

Kod žene se, na primer, seksualno iskustvo može značajno promeniti tokom perimenopauze i menopauze. Kod muškarca se mogu menjati erekcija, nivo energije i seksualna želja. Ali promene nisu samo pitanje godina.

Ponekad telo nešto pokazuje, a mi to dugo ne primećujemo.

Ponekad je seksualni problem prvi znak da smo hronično iscrpljeni.

Ponekad pokazuje da u partnerskom odnosu postoji nešto što dugo izbegavamo.

A ponekad je jednostavno potrebno potražiti medicinsko objašnjenje.

Zato je važno gledati celu osobu, a ne samo seksualni simptom.

Tantra

Mnoga učenja su još pre više vekova znala ono što savremena nauka tek dokazuje. Znali su kako je seksualnost usko povezana sa zdravljem i zadovoljstvom u životu. Znali su da je prava seksualnost povezana sa duhovnošću. Da se tek kroz tu povezanost mogu dostići najdublja seksualna iskustva. Bili su i vema praktični i pronašli su vežbe i tehnike kako povećati libido, strast, kako regulirati sopstvenu seksualnu energiju, kako iskoristiti energiju orgazma za kreativnost, isceljenje, ostvarenje željenog…

Jedno od tih učenja je Tantra. Imala sam tu čast da mi jedna od mojih mnogobrojnih učitelja, bude i čuvena Margot Anand, najveća svetska učiteljica Tantre. Ona je završila Psihologiju na Sorboni i bila Ošova učenica. Ujedinila je istočno učenje Tantre sa savremenim psihološkim i terapeutskim pravcima.

Seks, telo i emocije

Kao psihološki savetnik i somatski terapeut, upravo tu vidim važnu povezanost.

Ne živimo jedan život u glavi, drugi u telu, a treći u emocijama. Sve se događa istovremeno.

Način na koji mislimo utiče na telo. Emocije menjaju naše telesno iskustvo. Telo nam šalje informacije o tome kako se osećamo, čak i kada ih još nismo svesno prepoznali.

Zato dobar odnos prema sopstvenom telu nije važan samo zbog seksualnosti. On je važan za sposobnost da prepoznamo zadovoljstvo, granice, napetost, potrebu za odmorom i ono što nam je zaista potrebno.

Seks može biti jedan od načina da budemo u kontaktu sa telom i sa drugom osobom.

Ali još važnije je da budemo u kontaktu sa sobom.

---

Kada ponovo uspostavimo kontakt sa sobom

Ponekad nije problem u tome što ne znamo šta treba da uradimo. Problem je što više ne osećamo jasno šta se u nama događa.

Promena zato ne počinje uvek novom odlukom. Ponekad počinje vraćanjem pažnje na telo, emocije i unutrašnje obrasce koje smo godinama potiskivali ili ignorisali.

Upravo iz tog pristupa nastala je RE-GEN-ERACIJA.

RE-GEN-ERACIJA – povratak sebi

RE-GEN-ERACIJA je petomesečno iskustveno putovanje kroz LENS METHOD® za žene i muškarce koji žele da bolje razumeju sebe, oslobode ono što ih koči i ponovo pronađu više energije, jasnoće i životne radosti.

Kroz rad sa telom, emocijama i nesvesnim obrascima razvijamo dublji kontakt sa sobom – sa svojim potrebama, granicama, željama i onim što nam je zaista važno.

Jer kada ponovo počnemo da osećamo sebe, lakše možemo da napravimo promene koje zaista odgovaraju našem životu.

RE-GEN-ERACIJA
Povratak sebi: https://lens.co.at/usluge/iskustveni-proces/

---

Istraživanja spomenuta u ovom tekstu

• Cao et al., 2020. Trends in Sexual Activity and Associations With All-Cause and Cause-Specific Mortality Among US Adults – 15.269 odraslih osoba iz SAD.
• Vasconcelos et al., 2024. Associations between sexual health and well-being: a systematic review – sistematski pregled 63 studije.
• Oesterling et al., 2023. The influence of sexual activity on sleep: A diary study – 159 učesnika i 2.076 dnevnih merenja.
• Pollard, Cero & Rogge, 2025. Conceptual Frameworks Linking Sexual Health to Physical, Mental, and Interpersonal Well-Being – 228 studija i 248.021 učesnik.

---

Ukoliko želiš podršku na tvom putu razvoja, pogledaj ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me

Rekla je: „Pre dve godine sam se ozbiljno razbolela.
Krenula sam sa medicinskim tretmanima i usput počela da čitam i gledam sve što sam mogla da nađem o mojoj bolesti, knjige, videa, podcasti…

Često sam nailazila na tvrdnje da je stres jedan od najvećih uzroka bolesti, kao i životni stil, ishrana, sport…

Bila sam ubeđena da sam zdravo živela. Bila sam ubeđena i da nisam imala veliki stres, nego ono klasično kroz šta skoro svaka žena prolazi, koja treba da usaglasi sve, porodicu, decu, posao, ponekad mnogo obaveza…

A onda sam pročitala knjigu „Kada telo kaže ne“, koja me je oduševila. U njoj pisac Dr. Gabor Mate detaljno preko primera svojih pacijenata objašnjava kako stres i potisnute emocije utiču na nastanak bolesti. Shvatila sam da stres nije samo ono kada smo u nekoj gužvi i stisku sa vremenom, već da taj opasni stres se često stvara i taloži u našem telu, a mi ga nismo ni svesni.

Ovo sam bila zapisala dok sam čitala tu knjigu:
‚Glavni stresori u životima većine ljudskih bića danas makar u industrijalizovanom svetu emocionalne su prirode. Mi više ne osećamo šta se dešava u našim telima i stoga ne možemo da se ponašamo tako da zaštitimo sebe.‘

Duboko sam se zagledala u sebe, želeći da nađem šta je to u mom životu što je mom telu stvaralo toliki stres, da je moje telo reklo – Ne, ovako više ne ide i razbolelo se.

Počela sam da kopam po sebi, da preispitujem sve svoje odnose, pogotovu sa bliskim ljudima. Ja sam i pre bolesti radila na sebi, posećivala sam neke radionice ličnog razvoja i komunikacije. Setila sam se nekih neprijatnih događaja iz detinjstva i mladosti, nekih situacija na poslu… Ali nisam osećala nikakav posebno težak emotivni naboj u vezi bilo koje od tih situacija…

Put me je odveo do Sonje.
Kada me je pitala da joj kažem nešto o svom braku, rekla sam da sam sa mužem zajedno oko 15 godina, dugo smo se zabavljali, zatim stupili u brak. Da se volimo, da se razumemo, da smo jedan drugome podrška… Verovala sam da je moj brak sasvim u redu.

Ali naredna Sonjina pitanja su me duboko zamislila. Pitala me je o tome kakav je naš intimni život. I tu je klupko počelo da se razmotava. Shvatila sam da ono što je za moj mental bilo u redu, za moje telo nije bilo u redu.

Uz Sonjino nežno, ali čvrsto vođstvo polako sam počela da se povezujem sa svojim telom.

A onda su došle i sesije Integrativnog Disanja. Bukvalno sam doživela katarzu. Počeo je da se oslobađa nagomilani emotivni teret. Osetila sam koliko je moje telo patilo. Osetila sam njegove nezadovoljene žudnje i potrebe. Osetila sam i svoju žensku dušu… Moje telo i duša su čeznule za nežnošću, za dodirom, za milovanjem. Da, naš seks je bio dobar, u smislu tehnički dobar. Ali mi smo se seksali, nismo vodili ljubav, i to već odavno. Kao da smo se negde pogubili u toj trci sa vremenom i obavezama…

Došla sam do svojih dubokih uverenja, da „poštena žena“ ne treba previše da zahteva u intimnim odnosima. A ja sam ustvari svome mužu toliko toga htela da kažem. Da želim dužu predigru, šta me uzbuđuje, da često ne doživim orgazam, kako mogu da snažno doživim orgazam… i još mnogo toga…

Izašle su i neke teme iz mog detinjstva, za koje nisam ni verovala da su me toliko bile opteretile i da sam taj emocionalni tovar vukla sa sobom godinama…

A onda je došao trenutak da sa svojim mužem otvoreno porazgovaram o svemu. Nije išlo baš lako. Posle prvog razgovora smo se baš mnogo posvađali, ja sam plakala. To je bila naša prva velika svađa od kada se znamo. Mislila sam da sam pala u još veći ponor.

Ali sam nastavila. Nastavila u težnji da se ja i on bolje razumemo. Da se skroz otvorimo jedan prema drugom. I krenulo je. On je shvatio da ga ja ne kritikujem, već da mu govorim o mojim intimnim željama i potrebama. Trebalo mu je vremena da se navikne na novu mene. Trebalo je i meni vremena da se naviknem na nove nas.

Polako sam počela da praktično primenjujem u životu sva saznanja i uvide do kojih sam došla u radu na sebi. Odnos s mojim muzem se produbio, postao je življi. I ponovo smo počeli da se smejemo i šalimo kao nekada…

Sada sam zdravstveno mnogo bolje. Bolest se zaustavila, ne napreduje. Uz medicinske tretmane i duboki transformativni rad sa Sonjom, ne samo da sam zdravstveno bolje, već je ceo moj život bolji, moja duša cveta.“

Ovo je iskustvo jedne moje klijentkinje.

---

Za rad sa mnom pogledajte ovde:

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me