Postoje ljudi, kojima kada im ide lepo u životu se osećaju nelagodno. Imaju osećaj praznine, osećaj kao da im nešto nedostaje.
S tim u vezi postoje izrazi:
Zavisnik od bola i
Zavisnik od drame
Evo objašnjenja:
📍 1. Zavisnik od bola („pain addict“)
Ovaj izraz opisuje osobu koja je nesvesno navikla na emocionalnu ili fizičku patnju — do te mere da joj bol postaje “poznat teren”, a sve što je mirno ili stabilno deluje čudno, pa čak i opasno.
📌 Ključni znaci:
• Privlače je ljudi ili situacije koje donose emocionalni haos
• Oseća se nelagodno kada stvari idu dobro (jer je to “nepoznato”)
• Često sabotira pozitivne promene
• Ima uverenje da “ne zaslužuje” bolje
🧠 Psihološki koren:
• Odrastanje u haotičnom ili zlostavljajućem okruženju
• Trauma normalizuje bol kao osnovno emotivno stanje
• Mozak se hemijski “navikne” na kortizol i adrenalin (hormone stresa), pa postane zavistan od tog unutrašnjeg „koktela”
Bitno: Ne radi se o tome da osoba želi bol — već da ga podsvest prepoznaje kao “poznatog”, a poznato je često i „sigurno“, čak i kad boli.
📍 2. Zavisnik od drame („drama addict“)
Ovaj izraz se koristi za ljude koji stalno stvaraju ili se upetljavaju u konfliktne, turbulentne situacije — često bez jasne namere. Oni ne znaju kako da funkcionišu u miru, jer su naučeni da je drama jedini način da se osete „živo“, primećeno ili relevantno.
📌 Tipično ponašanje:
• Neprestano ulaze u konflikte, nesporazume, afere, krize
• Preuveličavaju događaje ili osećanja
• Osećaju se „prazno“ ako je sve mirno (pa podižu tenziju da bi nešto osećali)
• Često privlače ili stvaraju haotične odnose
🧠 Psihološki koren:
• Trauma iz detinjstva u kojoj su pažnju dobijali samo kad se „nešto desi“
• Neznanje kako da komuniciraju mirno — drama je postala glavni “jezik”
• Disregulisani nervni sistem – nije naviknut na spokoj, pa ga doživljava kao pretnju
⚠️ Važna napomena
Iako ovi izrazi koriste reč “zavisnik”, ne treba ih mešati sa zavisnošću u kliničkom smislu (kao kod droga ili alkohola). Radi se više o emocionalnim i neurohemijskim navikama koje se mogu promeniti uz svesnost i rad na sebi.
Ovaj fenomen je razrađen i u različitim psihološkim okvirima.
Evo nekoliko ključnih pojmova i objašnjenja:
📌 1. Homeostaza traume
Ljudi koji su dugo živeli u stresu, traumi ili haosu, razviju psihološku homeostazu – stanje “normalnosti” koje podrazumeva visok nivo stresa, nepredvidivosti ili čak patnje. Kada život postane mirniji, sigurniji ili srećniji, njihov unutrašnji sistem to doživljava kao nepoznato ili opasno, jer nije u skladu s onim na šta su navikli.
Primer: Osoba koja je odrasla u nasilnom domu može nesvesno osećati nelagodnost kada je u zdravoj vezi – čak može sabotirati tu vezu jer joj je “previše mirno”.
📌 2. Kompleksna trauma (C-PTSD)
Za razliku od klasičnog PTSD-a koji nastaje nakon jednog traumatičnog događaja, kompleksna trauma nastaje usled dugotrajne izloženosti traumi (npr. zlostavljanje u detinjstvu, rat, zanemarivanje). Osobe sa C-PTSD-om često razviju hipervigilantnost, osećaj stalne opasnosti, poteškoće sa poverenjem i identitetom.
Kada im život postane stabilan, može se javiti:
• osećaj krivice što uživaju,
• nepoverenje prema dobrom ishodu,
• unutrašnji nemir jer “nešto mora da pođe po zlu”.
📌 3. Sabotaža sopstvene sreće (Self-sabotage)
Ljudi sa traumatskim iskustvima ponekad nesvesno sabotiraju vlastiti napredak jer im sreća deluje nestvarno, neprirodno ili čak zastrašujuće. Ovo može uključivati:
• prekid zdravih odnosa,
• izbegavanje prilika za uspeh,
• prekomernu samokritiku.
📌 4. Naučena bespomoćnost (Learned helplessness)
Ako je osoba tokom dugog perioda naučila da nema kontrolu nad negativnim iskustvima, može razviti uverenje da nema smisla ni pokušavati nešto bolje. Kada se stvari zaista poprave, može imati teškoće da to prihvati – kao da ne zna kako da bude “funkcionalna” u pozitivnom okruženju.
📌 5. “Trauma bonding” i emocionalna disregulacija
Neki ljudi se osećaju emotivno “živima” samo u haosu, pa im mir deluje dosadno ili prazno. Ovo se dešava kada je trauma postala osnovni emocionalni jezik osobe. To može voditi ka:
• vraćanju u destruktivne odnose (trauma bonding),
• traženju drame jer “nešto nije u redu kad je sve u redu”.
💬 Zaključak:
Kod ovih ljudi nije u pitanju lenjost, nezahvalnost ili “loš karakter”, već naučen odgovor na svet koji je dugo bio opasan.
Bitno je znati da „zavisnik od bola“ i „zavisnik od drame“ nisu zvanične dijagnoze u kliničkoj psihologiji, ali se vrlo često koriste u popularnoj i terapeutskoj literaturi kako bi opisali određene obrasce ponašanja koji se ponavljaju kod ljudi koji su proživeli traume, nestabilno detinjstvo, ili emocionalno haotične odnose.
Popuni ovaj test i saznaj da li si možda „zavisnik od bola ili drame“:
TEST: DA LI POKAZUJEM ZNAKE ZAVISNOSTI OD BOLA ILI DRAME
Uputstvo: Odgovori na svako pitanje sa:
• A – Potpuno se slažem
• B – Delimično se slažem
• C – Ne slažem se
🔹 Odnosi i emocije
• U stabilnim i mirnim odnosima često mi postane dosadno.
• Privlače me ljudi koji su emotivno nedostupni, komplikovani ili „problematični“.
• Kada je sve u redu, često čekam da se nešto loše desi.
• Ponekad izazivam rasprave i konflikte, čak i bez jakog razloga.
• Osećam se življe u haotičnim ili napetim situacijama.
🔹 Ponašanje i navike
• Iako mi nešto šteti (npr. odnos, navika), teško mi je da se odvojim jer mi je poznato.
• Često preterujem u emocijama – sve je ili drama ili ravnodušnost.
• Kad postignem neki uspeh ili mi krene dobro, imam osećaj da to nije “stvarno” ili da ga ne zaslužujem.
• Sklon/a sam da sabotiram sebe kad mi ide lepo.
• Osećam se neprijatno kad neko bude previše dobar prema meni.
🔹 Unutrašnji narativ
• Verujem, duboko u sebi, da je bol neizbežan deo ljubavi ili života.
• Teško mi je da se opustim – kao da mi stalno nešto preti.
• Kad se ništa dramatično ne dešava, osećam prazninu.
• Ne verujem ljudima koji izgledaju emocionalno stabilno i smireno.
• Teško mi je da prihvatim afirmacije ili pozitivne izjave o sebi – zvuče mi lažno.
✅ REZULTATI:
🔸 Broj A odgovora:
• 12–15 A-ova:
Vrlo verovatno pokazuješ jake obrasce zavisnosti od bola ili drame. To ne znači da „voliš da patiš“, već da ti je emocionalni sistem naviknut da prepoznaje bol kao poznato i „normalno“. Vreme je da naučiš kako da prepoznaš i zadržiš mir – to je veština, ne dar.
• 8–11 A-ova:
Imaš značajne elemente ovih obrazaca. Verovatno prepoznaješ unutrašnju borbu kad stvari krenu dobro. Nisi sam/a u tome, ali je važno da obratiš pažnju kada i zašto sabotiraš mir ili zdrav odnos.
• 4–7 A-ova:
Pokazuješ povremene obrasce koji mogu voditi ka zavisnosti od bola ili drame, ali još uvek postoji jaka sposobnost za regulaciju i zdrav izbor. Možda si odrastao/la u haotičnom okruženju, ali sada imaš svest da biraš drugačije.
• 0–3 A-ova:
Nemaš izražene znakove emocionalne zavisnosti od bola ili drame. Verovatno umeš da razlikuješ mir od dosade, i umeš da prepoznaš stabilnost kao vrednost, a ne kao opasnost.
🧠 Ako si imao/la mnogo A i B odgovora:
• To nije poraz – to je pokazatelj tvoje ranije adaptacije na bol, a sada imaš šansu da tu šemu zameniš novim obrascem.
💡 Kako se izlazi iz tog kruga?
To možeš postići kroz rad sa mnom, individualni ili grupni. Više informacija ovde:
Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/
Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/
Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/
Možete zakazati besplatnu online konsultaciju sa mnom na: info@lens.co.at
ili na WhatsApp: wa.me
