Blog

Jedan od razloga za loše raspoloženje je što nismo u kontaktu sa svojom suštinom, ili malo poetskije rečeno: što ne sledimo svoje srce.  Kada radimo stvari za koje mislimo da iz nekog razloga trebamo ili moramo, nakon toga se obično osećamo umorno i nezadovoljno, razdražljivi smo i brzo se naljutimo.

Kada kažemo:

“Ma, pozvan/a sam na taj prijem/zabavu/rođendan, ne ide mi se, ali tamo mogu da upoznam ljude i ostvarim nove veze i poznanstva koje će mi koristiti:

• za posao,
• za moj novi projekat
• da dobijem lakše kredit….”

“Ah, pozvala me je mama/tetka/prijatelj na ručak, a stvarno mi se ne ide. Ali kako da joj/mu kažem, znam da će da mi se naljuti! Uvek kada se ne odazovem njenom/njegovom pozivu posle se on/ona naljuti, stvarno nemam više živaca za te glupe svađe, bolje mi je da istrpim tu konvencionalnost i posle budem miran/mirna…”

“Želim da promenim posao koji radim, više me ne ispunjava i ne osećam se dobro. Imam ideje za nešto sasvim novo, ali sada nije momenat za rizike, jer:

•  sadašnji posao mi daje sigurnost…
•  imam porodicu, decu, oni su navikli na finansijsku stabilnost koju im pružam…
•  momentalna ekonomska situacija u zemlji i svetu je jako loša, sada nije vreme za nove početke, čekaću malo stabilnija vremena…”

“Želim da prekinem emotivnu vezu, ali :

• plašim se kako će moj /dečko, moja devojka dalje bez mene. Sklon/a je depresijama, plašim se za njeno/njegovo zdravlje
• neznam kako ću nadalje sam/sama, ipak imamo i lepih momenata…”

“Odavno sam već nezadovoljan/a u braku, želeo/la bih da se razvedem, ali:

• imamo decu, to će biti udar za njih…
•  toliko smo mnogo zajednički sa suprugom stvorili  i sve je ispomešano šta je čije, tako da se plašim da ću razvodom dosta da izgubim…
• finansijski sam zavisna od supruga, strah me je da ne mogu sama da se finansijki snađem
• izgubiću status i položaj u društvu…”

Šta može da se uradi?

Kada se osetite tužno i neraspoloženo, posmatrajte to svoje osećanje, “uđite“ u njega. Nije ono neki neprijatelj od koga trebamo da se oslobodimo, pa odmah da tražimo i primenjujemo tehnike za oslobađanje od njega. Naravno, ponekad je dobro raspolagati sa “instant” tehnikama za prevazilaženje nekog neželjenog osećanja, jer nismo u mogućnosti da mu se posvetimo. Na primer: vozimo kola, na ispitu smo, na važnom sastanku itd… Tada samo kažemo sebi – u redu, evo ga došlo je osećanje tuge, besa, ljutnje…, razgledaću ga kasnije kada odvojim vreme za to, a sada se posvećujem ovome što trenutno radim.

Važno je da nakon nekog događaja koji je inicirao neprijatna osećanja u nama, odvojimo vreme i da se u miru posvetimo tom neželjenom osećanju. Jer, to nije nešto što nas je napalo, pa da se brže-bolje od njega oslobađamo. To osećanje isto tako nismo mi. Osećanja dolaze i prolaze. Ona su govor i poruke naše duše. Na nama je da te poruke otkrijemo.

Kako?

– Da u to osećanje zaista uđemo, da ga osetimo svim svojim bićem. Da ga ispoljimo na način koji nam u tom trenutku najviše odgovara, plačemo, vičemo, udaramo jastuke…
– a nakon toga, kada budemo u stanju da nismo “u” osećanju, već da možemo da ga posmatramo, tada da se upitamo:
-Koja se misao krije iza ovog osećanja?
-Koja su moja neispunjena očekivanja?
-Šta ja time dobijam kada se osećam tužno,besno, zlovoljno…?

Na ovo poslednje pitanje skoro uvek prviodgovor glasi:
“Pa naravno da ne dobijam ništa.”

Pogledajte malo dublje u sebe!
Možda ste to osećanje preuzeli od majke,oca, tetke…, jer su se oni u datim situacijama osećali i  ponašali tako, možda je to način da dobijate pažnju i ljubav od drugih, a možda nešto sasvim drugo… Naravno, ako utvrdite da ste to osećanje preuzeli od nekoga od roditelja, to ne znači da sada budete ljuti na njih. I oni su samo ljudi, radili su šta su znali i mogli.

Kada otkrijete jedan od uzroka nekog Vašeg osećanja, to znači da ste osvestili neki automatizam kod sebe. A svaki trenutak u kome nešto osvestimo vodi ka jednom svesnijem životu i omogućava nam da svaki životni trenutak doživljavamo kao nešto novo i uzbudljivo. Počinjemo da se radujemo životu, onako bez razloga. Počinjemo češće da doživljavamo život kao “čudo”. Počinjemo sve više da živimo život “iz srca” i približavamo se sve više svojoj suštini. Otkrivamo svoju svrhu postojanja.

Prestajemo da radimo stvari zato što moramo ili trebamo. Počinju da se kidaju mnoge veze, prijatelji i rođaci nemogu da prihvate naše promene, dolazi do konflikta i svađa… Slede preispitivanja, razmišljanja, dolaze mnogobrojna pitanja… ali dolaze i novi ljudi u naš život, ljudi s kojima možemo da podelimo naša nova saznanja i iskustva.

Počinjemo da uživamo posmatrajući jedan cvet ili zalazak sunca ili zvezdano nebo. Počinje da isčezava dosada iz našeg života, nismo više u potrazi za interesantnim i uzbuđujućim doživljajima, jer  svaki životni trenutak doživljavamo kao nov i uzbuđujući. Čak i svakodnevni trenuci počinju da nam bivaju
interesantni i da u svemu osećamo čudesnost života, čak i u radnjama kao što su pranje sudova, usisavanje, sređivanje fioka…

Jedan od veoma efikasnih načina za oslobađanje od potisnutih osećanja je individualni i grupni rad sa mnom. Više informacija ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

„Svakodnevno meditiram, vizueliziram i radim tačno sve korake Zakona privlačenja, a ipak mi se dešava stalno nešto drugo od očekivanog. Zašto?“

Zakon privlačenja uvek deluje, ali ne uvek kako očekujemo. Mi privlačimo stvari u sopstveni život ne našim svesnim vizuelizacijama, već našim podsvesnim programima. Uostalom, ako primenimo najjednostavniju matematiku: jedan dan ima 24 časa. Koliko vremena dnevno meditiramo, vizueliziramo, ponavljamo pozitivne afirmacije, odrađujemo sve korake Zakona privlačenja? Deset minuta, pola sata, sat ili možda posvećujemo tome tri sata dnevno? Šta je sa ostalim vremenom u danu, sa onih preostalih dvadesetak ili više sati?

Univerzum nije za naše želje i narudžbine otvoren samo kada mi nešto svesno vizualiziramo. On je u svakom trenutku otvoren za ono što mu šaljemo. A mi mu stalno nešto šaljemo, hteli to ili nehteli. Ono što mu nesvesno šaljemo su naša osećanja. Univerzum prepoznaje naša „prava“ osećanja, prepoznaje kako se zaista osećamo, a ne prihvata kada glumimo kako se osećamo kao da smo to nešto već dobili. Ali to neznači da Univerzum tamo nešto duboko razmišlja pa sopstvenom logikom odlučuje, u redu, ovo je pravo osećanje, često je, ide u ispunjenje, ah ovo je lažno osećanje, neko pretvaranje, ne ovo ne ide u ispunjenje…“

Univerzum radi na principu vibracija. Svaka naša izgovorena reč, ali i svaka naša neizgovorena reč, kao i svaka naša misao ima svoju vibraciju. A rezultat naših misli su naša osećanja koja isto imaju sopstvene vibracije. I tu nema laganja. Nije moguće pretvarati se i „nameštati“ vibracije.

E sada pitanje je kako slati baš te „povoljne“ vibracije? Tako što ćemo:

• preispitivati sebe, svoje aktivnosti, misli i osećanja;
• više upoznavati sebe;
• nećemo biti u grču ako smo neraspoloženi i tužni misleći da sada odašiljemo negativne vibracije, već ćemo sve ta neželjena raspoloženja shvatiti kao poruke pomoću kojih otkrivamo svoju suštinu;
• biti spremni da se suočimo sa sopstvenom „tamnom“ stranom

Ako želite stručnu podršku na vašem putu samospoznaje i ostvarenja željenog, pogledajte ovde:

Online programi: https://lens.co.at/usluge/online-programi-i-seminari/

Edukacije: https://lens.co.at/usluge/edukacije/

Individualni rad: https://lens.co.at/usluge/individualan-rad/

Pogledajte videa: